Godišnjica
Sumor se teški ulicama gusne
Kô magla, munju što u nedru skriva,
Da burom šine i potopom pljusne
Preko dolina i spaljenih njiva.
A s trošnih kula sat potmulo vapi,
Kazaljke dršću i zvonik se stresa.
Olovan prolom pun leševa zjapi
I dim se diže s pokošenih lesa.
Sve čudnom strepnjom obvijeno slukti
Ponoćni tutanj Godine što teče
I zvrji, hita, proždire i hukti,
Dodirom zvona da rok grozni reče.
U plavom velu avetinja modra
Vrh groblja igra naopako kolo
Kraj poprskanog mrtvačkoga odra
I pustog Duba, što još šumi holo
I sluša igru pomamnu i vrisku
Mračan i ćutljiv, pun skrivenog besa,
I čuje pesmu poznatu i blisku,
Što igračicu slediće sred plesa.
Još igra traje i zanos orgija,
Kazaljke žure i klepeću brave,
Gvozdena ploča grobnica se svija
Pod maljem Dece što drobe i mlave.
...Izbija crni čas godine muka,
A rumen zore podrugljivim likom
Pozdravlja pustu dolinu jauka,
Gde skamenjena od pobednog zvuka
Avet se trese sa mahnitim cikom.
1913
