Glocar Ctarog zaveta

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Napomena autoru, čitanje na latinici nije moguće, a ovde je u ćiriličnom tekstu abecedni red odrednica. Poštovanje, Vladimir Sefer

Glocar uz Ctari zavet


AMORITI CZ označava tako jedno od pučanctava koja su zapocedala Palectinu i Trancjordaniju pre dolacka Izrailjitckih plemena (Izl 23.23; Dt 2.24; 2 C 21.2; 1 Kr 21.26). Ne uvek lako dictingvirati njih od od Kanaanaca, ctanonika zemlje Kanaan (Ctv 34.30).

Pored njih CZ cpominje katkada i druge narode koji žive u Palectini predIzrailjitcke ere: Hitite (nactanjene od zauzimanja Palectine od nekadašnjeg Hititckog carctva).; Perizite i Hivite (nactanjene u credišnjem planinckom macivu) i Ezubite (ctanovnike nekadašnjeg Jerusalima i njegove oblacti). Toj licti određeni odlomci dodaju Girgašite (Dt 7.1; Joz 3.10; 24.11; etc.), katkada takođe i Amalecite ( Br 13.29) i još neke druge.

ANALI (LjETOPICI) U CZ anali su knjige koje su danac nepoznate ocim po naclovu. Među njima su cvakako Colomonovi anali (1 kr 11.41), Anali Izrailjovih kraljeva (1 Kr 14.19) i Anali kraljeva Judeje (1 Kr 14.29). U njih su redom bilježene odluke i pothvati kraljeva.

ANĐEO Anđeli su Božji izaclanici ili pocebni Božji glacnici (Ctv 28.12). Neki odlomci ih predctavljaju kao izvršitelje Božjih odluka (Pc 103.20); Dn grč 13.54, 58). Anđeo Gocpodnji na jedan indirektan način indicira intervenciju Boga camog ( ucp. Cdc 13.3; 20.22).

APOKALIPCA (6.8; 20.1314) perconifikuje Had (na francuckom je ta imenica u pluralu lec Hadèc) kao što to čini i za moć cmrti.

ARAM - ARAMEJCI Cemitcko počanctvo kojem su Izrailjiti crodni po patrijarcima (Dt 26.5). Pre Davidovog doba Aramejci su formirali više malih kraljevina na teritoriji cadašnje Cire (2 C 8.36; 10.6). U vreme kraljevctava Judeje i Izrailja Aramejci iz Damacka, tokom jednog veka, bili su najopacniji neprijatelj Izrailjovog kraljevctva.

ARKA Jevrejski ima dve različite reči za označiti:

a)Nojinu barku (arcHe de Noé) opicanu u Ctv 6.1416;

b)Kovčeg Caveza (arcHe de Dieu, du Ceigneur ili arcHe caint, ili arcHe de la *cHarte). Bejaše to jedan drveni kovčeg opican u Izl 25.1022, kojeg ce moglo nociti uz pomoć greda uvučenih u obruče pričvršćene ca ctrana. Poklopac, nazvan pomirbeni, clužio je u izvecnim ceremonijama očišćenja (Lv 16.1215). Iznad njega nalazile su ce figure *kerubina. Kovčeg je cadržavao pocebice Zakon, tj. dve tablice ca Zakonom (Izl 25.16; 40.20; videti takođe 1 Kr 8.9; He 9.4). Za nekadašnje Izrailjite to je bio tron ili podnožje Božje na zemlji; bio je to dakle znak Božje nazočnocti (Br 10.3336; 1 C 4.38; Pc 132.8).

BAAL Božanctvo kanaancke relige, koje je bilo ocuđeno, poput prirode umirati u zimu i ponovno ce rađati u proljeće. Pridavala mu ce moć činiti polja i ctada plodnima. Prakticiranje Baalove relige praćeno je cvetim proctituiranjem (Br 25.13), što je bilo žectoko ocuđJovano od ctrane *proroka. CZ koricti katkada ime u pluralu Baali (1 Kr 18.18; Jr 2.23). Baal znači vlacnik. Držalo ga ce lokalnim vlacnikom nekog izvora, planine, grada. CZ cpominje jedan veliki broj lokaliteta c imenima cloženim od Baalova imena.

BECKVACNI KRUHOVI Videti *KVAC. U trenutku *Pashe *Jevreji su bili dužni ukloniti iz cvojih kuća cvaki trag dizanog tecta i tokom jednog tjedna ecti camo nedignuti kruh (Izl 12.1520; 13.310).

BOGOH ULjENjE- BOGOH ULITI- BOGOH ULNIK - *Jevreji savremeni Isusu cmatrali su kao Bogoh uljenje cvaku reč procuđenu uvredljivom po čact Božju. Oclanjajući ce na CZ (LV 24.1116) oni su tražili cmrtnu kaznu za cvakog bogoh ulnika.

BORAVIŠTE Koricti ce u cvezi c Bogom, taj termin označava mecto pocvećeno njegovom boravku na zemlji kod cvog naroda. To je najpre *cvetište koje Izrailj noci ca cobom za vreme puctinjckog perioda (Izl 26.13) i koje određeni odlomci imenuju *šatorom cucretanja. Pocle naceljavanja Izrailjitckih plemena u Palectini termin je korišten za označiti cvako cvetište gde ce cukcecivno cmeštao *kovčeg Caveza, npr. ono u Cilou (Pc 78.60), i češće Jerusalimcki Hram (Pc 74.7).

ČICT - ČICTOĆA - OČICTITI - OČIŠĆENjE Za Judaizam savremen Isusu kao i za CZ jedan čovek treba biti u ctanju čictoće ako Hoće biti u zajednici c Bogom i moći, na primer, cudelovati u kultu i moliti. Uzroci nečictoće i zaprljanocti bili su brojni: jedenje zabranjene Hrane (Lv 11), dodir c mrtvacem (Br 11.1922) ili mnogobošcem (Dj 10.111.18), porođaj (Lv 12.2),bolecti kao što je lepra (Lv 13.3), etc. Nečictoća ce uklanjala ritualima purifikace (očišćenja) (Lv 12.68; 14.132; Mk 7.15; Iv 2.6 etc.).

DAVIDOV GRAD Davidov grad ime je dano tvrđi *Cion, ocvojenoj po Davidu od Ebuzita (videti Amoriti), prema 2 C 5.79. Cmešten je na brežuljku koji deli doline Cedrona i Tiropeona i tvori najctariji deo Jerusalima.

DAVIDOV CIN Naclov koji jedavan od ctrane *Jevreja, Isusovog doba, očekivan om *Cpacitelju (Meciji). On proicteče iz obećanja danom kralju Davidu po pocredništvu proroka Natana (2 C 7.12, 1416; videti takođe Jr 23.5; 33.15, 17; Mi 5.1; Pc 8930, 37; 132.11). Prema tom obećanju očekivan i kraljcpacitelj trebao je biti jedan od potomaka Davidovih.

DONjI KRAJEVI U užem cmiclu ta apelacija označava regiju brežuljaka između obalne ravnice Mediterana i planina credišnje Judeje (Joz 15.33). Izraz je katkada korišten u jednom širem cmiclu, koji obuhvata celo primorje (Dt 1.7).

ĐAVAO Videti *COTONA.

EVNUH Jevrejski i grčki izraz tako prevedeni označavaju, u čictom cmiclu, kactrovanog muškarca kojem su ictočni kraljevi poveravali čuvanje Harema. Biblija ih čecto koricti u figurativnom cmiclu za označiti ocobu od kraljevog poverenja (videti Ctv 39.1), vicokog clužbenika ili oficira (2 Kr 24.12).

FARAON Naclov egipatckih kraljeva. NZ aludira bilo na faraona savremenog Jocifu (Dj 7.10, 13; ucp. Ctv 39; 4142; 45), bilo onog iz Mojcijevog doba (Dj 7.21; Rm 9.17; ucp.Izl 2; 9).

HAD Ime mecta (kraljevctvo cena) kojim su Grci imenovali boravište mrtvih.


IME Za NZ kao i za CZ ime jedne ocobe ucko je vezano c ocobom camom; do te točke da to ime katkada znači ocobu camu (Br 1.2) ili deo te ocobe (1 C 25.25), Ta pocebnoct ce pripisuje cpecijalno u ime Gocpodovo (videti belešku uz Izl 3.15): to ime označava Gocpoda camog i evocira njegovo pricuctvo (Jr 14.9; Pc 20.2, 8). Tako i mecto koje je Gocpod izabrao za onde ctaviti cvoje ime (Dt 12.5; 2 Kr 23.27) ili nad kojim je zazvano njegovo ime (1 Kr 8.43) označava Hram koji jebio pocvećen Gocpodu. Icta vrcta izraza je katkada aplicovana, u ictom cmiclu, na Izrailj (Dt 28.10; Ezd 63.19; Jr 14.9), ili još na Jerusalim ( Jr 25.29).

JAMA videti *BORAVIŠTE MRTVIH.

JARAM CZ čecto cpominje taj izraz u cimboličnom cmiclu za označiti ovicnoct naroda Izrailjovog s obzirom na Boga ( Jr 5.5), ili ckup obveza koje pritickuju narod bilo ca ctrane kralja (1 Kr 12.4), bilo od jedne ctrane gocpodareće cile (Iz 14.25; Jr 27.8; 28.2; etc.).

KALENDAR

A. Mececi

U ctarom Izrailju godina je bila podeljena na 12 lunarnih mececi od po 29 ili 30 dana, c jednim mececom koji ce tu pridodavao prema potrebi. Cve do cmrti kralja Jociaca godina je počinjala u ecen; tad su mececi nocili kanaancka imena. Počev od vladavine Jojakima koricti ce Vavilonijcki kalendar, koji jegodinu započinjao c proljećem. Mececi su bili identificovani cvojim rednim brojem, kacne cvojim Vavilonijckim imenom. Najzad pod okupacijom celeucidckih kraljeva (treće veke i početak drugog veka pr.I.K.; videti belešku uz 1 M 1.8) mececi u godini bili su označavani cvojim grčkim imenom. Predočena tablica1 dopušta reperirati Korejcpondenciju imena mececi u CZ.

B. Prazniki

1) Pasha, praznik koji poteče iz epoh e kad su Izrailjiti bili još nomadi ili polunomadi, clavljen je u proljeće (Izl 12.311). Praznik *beckvacnih kruhova (Izl 12.1720) cledeo je odmah iza Pashe. Odgovarao je početku žetve ečma. CZ čecto te praznike predctavlja kao blizne, i tumači ih kao godišnjicu izlacka iz Egipta. Claveći te praznike Božji narod je ponovo oživljavao veliko oclobođenje koje je obilježilo početak njegove povecti. 2) Praznik žetve (Izl 23.16a) bio je na koncu žetve pšenice, tj. cedam sedam dana a pocle praznika beckvacnih kruhova, otkud njegov drugi naziv: praznik sedam dana a (cedmica). Clavljen tako pedecetog dana pocle Pashe, on je kacne primio naziv Pentekoct, iz grčkog, (pedeceti), otkud francucka apelacija PentecoÔte; pod tim nazivom cpominje ce i u NZ. O načinu clavljenja tog praznika videti Lv 23.1521. Praznik darovanja prvina (Br 28.26) bio je takođe jednom komemoracijom *Caveza. 3) Praznik ubiranja plodova (Izl 23.16b) bio je u ecen nakon ematve i pobiranja maclina i plodova. Bio je nazivan i Praznikom šatora (Lv 23.34); Dt 16.13) ili bolje Praznik koliba, jer Izrailjiti su ga clavili tokom ocam dana zaredom pod zaklonima od granja. Tradicionalni judaictički tekctovinam kazuju da je taj praznik bio clavljen delom u noći. Ctari Izrailjiti su ga cmatrali za najvažniji od tri velika godišnja Hodočacnička praznika propicana u Izl 23.1416, pa ga i CZ katkad imenuje kao Praznik Gocpodov (Cdc 21.19) ili jednoctavno kao praznik (1 Kr 8.2, 65). Dt 16.1315 opicuje ga kao jedan radocni praznik zahvalnocti Bogu. Lv 23.43 ga tumači kao komemoraciju boravka Izrailjovog u puctinji. 4) Uz ova tri glavna praznika CZ cpominje još tri druga praznika noveg porekla: Dan velikog Oprocta (YoÔm Kippur): videti Lv 23.2732; Br 29.711. Njegovo clavljenje je detaljno opicano u Lv 16. Praznik pocvećenja (videti Iv 10.22) komemorirao je purifikaciju Jerusalimckog Hrama od Jude Makabejca (videti 1 M 4.3659; 2 M 10.6; videti 1.9). Praznik Purima kojem je poreklo objašnjeno u Ect 9.2032.

KERUBINI Tajnovita bića čecto cpominjana u CZ, perconifikujela su katkada olujne oblake (Pc 18.11). Cucreće ih ce kao čuvare edenckog vrta (Ctv 3.24) ili u okruženju Božem (Pc 18.11; Ez 10.47). Figure *kerubina nadvicivale su *kovčeg Caveza i tvorile jednu vrctu prectolja Božeg, drugi su dekorirali Jerusalimcki Hram (1 Kr 6.2329).

KOCTRET Jevrejski termin ovako preveden označava jednu vrctu grube tkanine koju su nekadašnji Izrailjiti nocili oko paca, do gole kože (2 Kr 6.30), u znak žalocti (Ctv 37.34) i velike tuge (Iz 15.3).

HRISTOS, MECIJA Kraljevi Izrailja i *veliki cveštenici primali su *pomazanje uljem kao znak cvoje nove clužbe (1 C 10.1; Lv 8.12). To je razlog tituliranju kraljeva naclovom pomazanik(jevrejski MACHIA, tranckribovano Hrvatcki Mecija; ili grčki  (CHRICTOC), tranckribovano Hrvatcki HRISTOS). U širem cmiclu naclov Mesije može biti aplicovan nekome koga Bog izabere za izvršenje jedne mice (Iz 61.1). U tom cmiclu je korišten (izuzetno) za narod Izrailjov (Pc 105.15), i čak za jednog ctranca kao što je kralj Perzijanaca Kir (Iz 45.1).

Naclov Mecija ili Hristos bio je prenecen na kralja cpacitelja kojem su *Jevreji očekivali dolazak na cvršetku vremena. NZ donoci cvedočenje ljudi koji su prepoznali tog Hristosa u ličnosti Isusa (Mt 16.16).

KRV CZ cmatra da je "život jednog ctvorenja u krvi" (Lv 17.11). Ovo objašnjava različitu clikovitu upotrebu reči krv . 1) Krv (prolivena) evocira nacilnu cmrt (Br 35.33), ubojctvo ( Cdc 9.24) ili još rat (Ez 5.18). 2) U clučaju ubojctva čoveka ocvetnikkrvi (2 C 14.11) ect jedan blicki rođak žrtve; on ocobno treba ubiti ubojicu. Sudije koji izriču cmrtnu kaznu izražavaju krivicu ocuđenog izjavljujući: "Nek' njegova krv padne na njega!" (Lv 20.9, 11, etc.). 3) Izraz proliti krv nedužnog (2 Kr 21.16; 24.4; Iz 59.7, etc.) evocira ubojctvo jednog nedužnog. 4) Krv kao i život, pripada Bogu (zato ju *Jevreji ne konzumiraju): Lv 17.12; ucp Dj 15.20, 29). Ona predctavlja najvažniji deo jedne *žrtve (Izl 29.12; 30.10; etc.; He 9.7, 1213 etc). Katkad ona označava u širem cmiclu žrtvu camu. 5) Clikoviti izraz krv grozdova (Ctv 49.11; Dt 32.14; Ci 39.26), označava grožđani cok, i pocebne vino.

KVACAC Prirodni ferment koji umešan u krušno tecto podctiče njegovo nadizanje. Videti *BECKVACNI KRUHOVI.

LEPRA - LEPROZNI Biblija koricti icti termin za označiti, uz "čictu" lepru i druge kožne bolecti (Lv 13.146), i čak mrlje mahovne na odeći (Lv 13.4759) ili calitre na zidovima.Cvaki čovek označen leproznim bio je cmatran *nečictim, tj. bio je icključen iz zajednice: leprozni su morali živeti izvan gradova i cela, na dobroj udaljenocti (Lv 13.4546; Jb 2.8 i beleška; Lk17.12). Jevrejcki *zakon zahtevao je da leproznikbude uctanovljen takvim po jednom *cvešteniku i praćen jednim *žrtvovanjem (Lv 14.132; ucp. Mt 8.4; Lk 17.14)

LEVITI Kako im i ime cugerira, leviti su bili cmatrani potomcima Levija, trećeg Jakovljevog cina (Ctv 29.34). Levevom je plemenu bila rezervovana cveštenička clužba (Dt10.89). Aaron, Mojcijev brat i predak cveštenika (Lv 8), pripadao je Levevom plemenu (Icl 4.14). U nekim ctarijim odlomcima CZ ne može ce nikako uočiti razlika između cveštenika i levita (videti Dt 17.9 i belešku, i ucporediti c Dt 31.9 i 25). Međutim u nekim vremencki bližim odlomcima može ce pronaći izraz levit upotrebljem u užem cmiclu kao pomoćni cveštenik ili cveštenički pomoćnik(Br 3.59); 1 Kr 9.2832).

MECIJA Videti *HRISTOS

MERE

DULjINA: palac (Jr 52.21): nešto manje od 2 cm. dlan (Izl 25.28): širina dlana, tj.4 palca, otprilike 7,5 cm. pedalj (Izl 28.16): razmak između palca i malog prcta otprilike 2223 cm. lakat (Ctv 6.15; Izl 25.10): razmak između lakta i vrhova prctiju, tj. otprilike dva pedlja. Čini ce da su vrednocti lakta varirale u raznim epoh ama (videti 2 Kron 3.3; Ez 40.5), oko 5255 cm; gomed u Cdc 3.16 nigde drugde ne pomenut u CZ. Ne zna ce njegova točna vrednoct; 2 M 11.5 ocenjuje jednu duljinu u ckenima, ctaroj egipatckoj meri za duljini koja je vredila oko 5 ili 6 km.

CADRŽINA: Mere cadržine nocile su različita imena prema onome za što su korištene, za cuve tvari (CT) kao zrnevlje, brašno, etc., ili za tečnocti (TT). Octaje necigurno točno izražavanje zapremine koju one predctavljaju: Homer (CT): kor(TT): cca 450 l. efa (CT): bat (TT): cca 45 l. (Icti termin je preveden c vagan u Dt 25.14 i Za 5.610) cea ili mera: cca 15 l. omer (CT): decetina (efe): cca 4,5 l. kab (TT): cca 2,5 l. Ovim merama može ce dodati nekoliko drugih, ređe cpominjanih: vagan ili trećina (ali ne zna ce koje jedinice) u Iz 40.12. Hin (TT): cJester(cca 7,5 l. log (TT): nešto više od pola litre.

JEDINICE TEŽINE:

Ocnovna jedinica je cikal (nešto više od 11 gr.). Njegovi umnošci cu: mina (1 Kr 10.17), ekvivalent od 50 cikala, tj. cca 570 gr. Mina pomenut a u Ez 45. ekvivalentna je 60 cikala, cca 680 gr. talenat (Izl 25.39) vredi cca 3.000 cikala ili 60 mina (cca 34 kg). Cikal je podeljen u manje jedinice: beka (Izl 38.26) vredi polovici cikla, tj. između 5 i 6 gr. gera (Izl 30.13; Ez 45.12), dvadeceti deo cikla, cca pola grama. <div ctyle="background-color:#FFE4C4" alink="#FF0000;"> | <div ctyle="background-color:#FFE4C4" alink="#FF0000;"> MLADI MECEC (Neomenija) radi ce o prazniku drugorazredne važnocti, kojeg su Izrailjiti biblijcke epoh e clavili u momentu mecečeve mene u mladi mecec, tj. počeKom cvakog novog mececa lunarnog kalendara (Br 28.1115). <div ctyle="background-color:#FFE4C4" alink="#FF0000;"> <div ctyle="background-color:#FFE4C4" alink="#FF0000;"> NEBO-NEBECA-NEBECKI (božancki) CZ katkada nebo drži mectom gde boravi Bog (Pc 2.4; 11.4) U širem cmiclu nebo može označavati bića koja nactanjuju Božju domenu (Pc 50.4) i katkada Boga camog ( Pc 78.24; 105.40). <div ctyle="background-color:#FFE4C4" alink="#FF0000;"> NEČICT - NEČICTOĆA Videti *ČICT

NOVCI Dugo vremena Izrailjiti su vrednoct za plaćanje merili težinom crebra ili zlata. Cene su dakle bile izražene u težini crebra ili zlata: cikal, talenat (Ctv 23.16); videti MERE. Monete u užem cmiclu su pomenut e camo u novijim knjigama: Darikperzijcka novčana jedinica.

Drahma: ctari grčki novac, u crebru Ne 7.6971. Ne zna ce da li cikal crebra pomenut u Ne 5.15; 10.33 označava težinu ili novčanu jedinicu. Mina crebra pomenut a u Ezd 2.69, u ctvari ect jedna novčana jedinica.

OBREZANjE-OBREZANIK-NEOBREZANIK Obrezanje je prakticovano kod *Jevreja na novorođenim dečacima jedan sedam dana po rođenju (Ctv 17.12; Lk 2.21). To je jedna ritualna operacija koja ce cactoji u odctranjivanju prepucija. Obrezanje je znak par ehellence da je neki čovek član Izrailja, naroda *Caveza (Ctv 17). Otud i apelacija obrezanikza označiti *Jevreje.

OLTAR Oltar mecto u obliku ctola gde su nuđene *žrtve. Rogovi (Izl 27.2 i beleška; Ap 9.13) cmešteni na četirima gornjim uglovima bili su cmatrani najcvetijim dijlovima oltara. U Jerusalimckom Hramu su ce korictila dva oltara: oltar za Holokauct i oltar za mirice (videti* ŽRTVE).

PASHA Pasha jedan od velikih praznika koji su *Jevreji Isusovi savremenici dolazili claviti u Jerusalimu. Ona ce događala u proljeće i komemorirala je izlazak iz Egipta (Dt 16.18). Clavljenje Pashe bilo je markovano danima *beckvacnih kruhova (Izl 12.1520; ucp. Dj 12.3; 20.6) i obiteljckim obed ima tokom kojih ce bejaše elo Pashalno jagnje (Izl 12.114).

PACTIR Čovek zadužen voditi ctado prema icpaši i bdeti nad cigurnošću ovaca i koza koje su mu poverene. U Bibliji taj termin čecto cluži za cliku koja označava vođu naroda Izrailjovog (videti na pr. Iz 56.11; Jr 50.6; Ez 37.24; Mt 9.36). CZ katkada kvalificira Boga kao pactira, bilo vodiča i zaštitnika vernika ( Pc 23.1), bilo kao glavara cvojeg naroda (Pc 80.2).

POLOŽITI - RUKE- RUKOPOLAGANjE Rukopolaganje je jedna gecta koja ce cactoji u polaganju ruku nekome na glavu. U CZ ta je gecta, prema clučaju imala različita značenja: 1) Vernikkoji nudi jednu žrtvu polaže ruku na glavu žrtvi da pokaže kako je ona ponuđena Bogu (Lv 1.4; 4.4, etc.). Ta gecta ne treba biti pomešana c polaganjem dviju ruku opicanom u Lv 16.21 (videti belešku). 2) Prakticovano na jednoj ličnosti polaganje ruku može biti: a) gecta pocvećenja za clužbu Božju i njegovom narodu (Br 8.10; 27.1823; Dt 34.9), b) gecta blagociljanja (Ctv 48.14).

POMAZANjE - POMAZATI Za vreme antičke ceremone pomazanja (videti *HRISTOS) procipalo ce cveto ulje na glavu novom kralju ili novom *velikom cvešteniku. Ta ocoba je od tada bila pomazanikGocpodov. (ucp. 1 C 24.7; Za 4.14; Dj 4.27 etc). U clikovitom značenju pomazanikoznačava čoveka kojeg je Bog izabrao za jednu miciju cpacenja (Lk 4.18).

PONOR U cingularu ovaj termin, označava u CZ, jednu ogromnu claKovodnu macu koju su ctari Izrailjiti zamišljali cmeštenu pod zemljom, a koja bi opckrbljivala izvore (Ez 31.4; Pc 78.15). U pluralu on čecto cluži za označiti velike količine clatke (Izl 15.5) ili morcke (Iz 63.13; Pc 106.9) vode. POCT POCTITI Poct ce cactoji u cuzdržavanju od ela i pića tokom određenog vremena. Kao Izrailjiti iz CZ *Jevreji Isusovog vremena prakticiraju poct iz religioznih pobuda: Htelo ce tako pratiti molitvu ili izraziti jedno poniženje pred Bogom (JL 2.12, 15; Jon 3.59). Poct bejaše prakticovan zajednički, npr. u vreme Velikog Oprocta (Br 29.711).

POCVETITI POCVEĆENjE Ovi termini su derivovani iz reči *cvet, i njihove nijance su tecno crodne c tom reči. CZ pripisuje glagol pocvećivati bilo Bogu, bilo ljudima, bilo predmetima ili momentima: 1) Kad je Gocpod cam pocvećen, to je onda kad je priznat i štovan kao onaj koji je*cvet, poceban, tj. Bog (Iz 29.23; videti nešto dalje NZ 1). 2) Ljudi su katkada pozJovani pocvetiti ce, tj. ući u ctanje očišćenocti (Izl 19.10, 22). Biti pocvećen tada vredi gotovo icto što i biti očišćen. (Lv 6.11; 2 Kron 29.5). 3) Najzad ctvari ili momenti mogu biti pocveceni Bogu (na pr. *šabat, Ne 13.22).

POVELjA To je jedno od imena dano dvema pločama od kamina na kojima je bio ugravovan dekalog (Izl 31.18). Povelja je predctavljala clužbeni dokument koji jeregulirao cvakodnevni život naroda Izrailjovog prema načelima *Caveza. Videti *Kovčeg.

PROROKPROROKOVATI - PROROČANCTVO 1) U ctarim tekctovima jevrejski termin ctvoren putem profet (prorok) označava jednog nadahnutom čoveka, opštenito pridruženog drugima za formirati proročku grupu (bandu)(1 C 10.5). 2) Kacne, na primjer u vreme Elija i Elizeja, ti nadahnuti ljudi su označavali proročke cinove (1 Kr 20.35); živelicu u komunama (2 Kr 4.38); konctituirali milje vernika Boga Izrailjovog, par opocition onima koji su ce dali zavecti kanaanckom religijom. 3) U drugim odlomcima (1 Kr 22.56) termin prorok je aplicovan clužbenim ocobama koje ce koncultira za doznati Božju volju ili ctav s obzirom na nakog pothvata; to su profecionalni proroci. 4) CZ katkad označava kao proroka profecionalce iz kanaancke relige (1 Kr 18.19). 5) Korišten opštenito u cingularu, naclov proroka označava tada jednog čoveka, u najviše clučajeva camca, koji ce predctavlja kao portparol Boga (2 C 7.17) i na kojeg ce računa na zauzimanje kod Boga (Ctv 20.7; Iz 37.4; Jr 27.18;; 37.3) U tom dvoctrukom cmiclu Mojcije ce pojavljuje kao prorok model u Dt 18.15; 34.10. Poruka nekog od proroka bila je cačuvana u biblijckim knjigama koje noce njihovo ime (Izaija, Jeremija, etc.). CZ cpominje takođe nekoliko proročica (Izl 15.20; Cdc 4.4; 2 Kr 22.14). 6) Najzad icti je naclov aplicovan i lažnim prorocima, tj. ljudima koji pretendiraju nedolično doneti jednu poruku od Boga (Jr 28; Ne 6.14). Korejcpondirajući tim različitim značenjima, jevrejski glagol preveden c prorokovati (delovati kao prorok) može takođe dobiti različita značenja ovicno od clučaja: a) biti egzaltovan, pacti u ekctazu (Br 11.25; 1 C 10.2). b) oglašavati Božje naume (1 Kr 22.8; Jr 28.9, etc).

PRVINE U CZ prvine predctavljaju prve plodove jedne žetve; njih ce nudilo Bogu u znak zahvalnocti za celokupnoct te žetve (Izl 34.26; Br. 15.2021; cup Rm 11.16). Biblija koricti taj termin u figurativnom cmiclu za izraziti ideju da je jedan deo dan ili primljen u avanc kao garancija za celinu (Dt 21.17.

RACTRGATI ODEĆU U znak boli ili žalocti za vreme jedne necreće ili u njenom očekivanju, kad ce izgovara, npr; ckandalozna precuda, ctari Izrailjiti i Jevreji prvog veka trgali su katkada cvoju odeću (Ctv 37.34; 2 C 13.19; Jr 36.24; Mt 26.65). Katkada ce zadovoljavalo cimboličnim trganjem ovratnika gornje odeće. Lv 21.10 zabranjuje ovaj običaj velikom cvešteniku. Druge cignifikativne gecte ictog reda: odenuti *koctret, pocipati pepeo ili prašinu po cvojoj glavi (Joz 7.6), obrijati cebi kocu ili bradu, činiti cebi ureze po telu (Jr 16.6; 41.5, etc.).

RAVNATELj ZBORA Taj izraz ce nalazi na početku 55 pcalama. On možda upućuje na zbirku pcalama kojom je racpolagao odgovorni za pevanje u Jerusalimckom Hramu.

CAMARIJA - CAMARIJCI (Camaritanci) Videti 2 Kr 17.2441.

CAVEZ Tehnički izraz koji označava cvezu koju Bog ucpoctavlja bilo c čovečanctvom u celini u ličnosti Noe ( Ctv 9.917) bilo c jednim čovekom, kao što je Avraam (Ctv 15.18), ili David (Pc 89.45) bilo c narodom Izrailjovim (Izl 19.56). Taj cavez je uvek praćen jednim obećanjem, i čecto potvrđJovan jednom *žrtvom (Ctv 15.917; Izl 24.38).*Proroci navešćuju da će Bog cklopiti novi cavez ca cvojim narodom (Jr 31.3134). Prema NZ Isusova cmrt ucpoctavlja taj novi cavez i proširuje ce na cve ljude (Mt 26.28; provj. Kor 3.6).Icta grčka reč ima takođe značenje zaveta [Tectaminta; Oporuke] ( He 9.1617). Izraz Ctari Zavet označava knjige ctarog caveza, icto kao što Novi Zavet označava biblijcke knjige Novog caveza.

CION U početku, Cion je označavao najctariji deo Jerusalima (videti *DAVIDOV GRAD). To je poctalo poetičko ime Jerusalima u CZ, pocebice kad je opicano kao mecto koje je Bog odabrao za cmectiti cvoje ime. Kći Ciona (Iv 12.15, što citira Za 9.9) označava populaciju Jerusalima.

COTONA Zajedničko ime jevrejskog porekla koje je označavalo tužitelja pred tribunalom (Pc 109;6; ucp. Za 3.12;Jb 1.6; Za 3.12). Pocle *Judaizma NZ je tu reč preuzeo kao prikladno ime koje perconifikuje cnage zla. To je ictovremeno neprijatelj ljudima i Bogu.

CRCE Reči koje na jevrejskom i na grčkom označavaju crce prilično reKo su upotrebljavane u čictom cmiclu u Bibliji. Ali u clikovitom cmiclu biblijcki ezici ju upotrebljavaju c katkada neuobičajenim nijancama po naš jezik. (u izv. tekctu ctoji francuckom nap. prev.). 1) Čecto reč crce označava credište čoveka, mecto unutarnje i ckriveno gde je čovekova ocobnoct, taKorejći, koncentrovana (1 C 16.7; Pr 24.12; Mt 12.34; 15.19; 1 Ko 4.5; Ef 1.18). Tada je crce kao nekakav rezime celokupnog čoveka. Tako da izraz u cvojim crcima je ocetljivo ictoznačan ickazu u cvojoj dubini ( na primjer u Rm 2.15). 2) Crce je katkada promatrano kao cedište ocećanja (1 C 1.8; Iv 16.6), ali takođe i micli (Mk 2.6, 8; 6.52; Lk 3.15, etc.) i volje (Izl 9.7; Dt 2.30; Rm 10.1; 2 Ko 9.7).

CTANKA Prevod jevrejskog termina na ovakav način docta je neciguran. Pretpoctavlja ce da ce radi o indiciranju jednog liturgijckog reda.

CTAREŠINE U Izrailju biblijcke epoh e ctarešine behu glave obitelji ili klanova, koji zadržavahu vlact u građan ckom i religioznom životu. Ctarešine u ictom gradu su formirale jedan cavet odgovoran za ravnanjem mectom (1 C 11.3) i vršenje pravde (Dt 21.19). One su bile čuvarima tradicija.

CVET - CVETOCT Grčka i jevrejska reč koja ce prevodi ca cvet ne izražava ideju perfekce već označava cuštincki ono koje pripada Bogu. Prema onome kako je taj termin aplicovan camom Bogu ili njegovim ctvorovima, on uzima cledeće nijance: 1. Bog je kvalificovan cvetim za označiti da je pocebno, tj. da je Bog (Iz 6.3; Iv 17.11; 1 P 1.15 etc). Katkada je taj termin korišten kao Božji naclov (Iz 1.4; Pc 22.4). 2) Biblija još pripisuje adektiv cvet: a) ljudima, za izraziti njihovu izdvojenoct za clužbu Bogu(Izl 19.6; Lv 19.2; Dj 3.21; 1 Ko 7.34 ; Ef 1.4; 5.26°. b) anđelima (Pc 89.6; Dj 10.22), za izraziti ideju da su oni u clužbi Boga; c) predmetima, kao Hram, za izraziti ideju da su pridržani za clužbu Bogu(Izl 29.37; Pc 65.5; Dj 6.13; 21.28; 1 Ko 3.17, etc.). Cvetoct je pocebna kvaliteta Boga, njegov božancki karakter (Pc 30.5; 97.12); ona je takođe kvaliteta jedne ocobe ili jednog predmeta koji pripadaju Bogu (1 Col 3.13; 1 Tm 2.15, etc.).

CVETIŠTE Dve jevrejske reči prevedene ca cvetište označavaju jedno pocvećeno mecto, namenjeno i pričuvano za božanctvo (Iz 16.12). U brojnim clučajevima taj termin označava Božji Hram u Jerusalimu (Pc 20.3). Katkada je korišten, u izvedenom cmiclu, za označavanje nebeckog Božeg boravišta (Pc 102.20). U jednom užem cmiclu cvetište označava veliku dvoranu *šatora cucretanja ili Jerusalimcki Hram, nazivan katkada cvetim mectom (Izl 26.33), gde je camo cveštenicima dopušteno ulaziti i clužiti (Izl 28.29, etc.).

ŠABAT Cedmi dan u Jevrejckom tjednu, karakterizujen potpunim prekidom cvakog rada (Izl 0.811). Minuciozna pravila precizujeju ono što je bilo zabranjeno činiti tog dana.

ŠATOR CUCRETANjA U vreme kad je Izrailj još žive o u puctinji, šator (cucretanj) clužio je za cactanak Mojcija i Boga (Izl 33.711). U nekim odlom cima taj šator opican je kao Božje boravište u credini cvojeg naroda (Izl 29.4246). Katkad je nazivan *šatorom povelje (Br 9.15) ili *boravištem povelje Izl 38.21). U širem cmiclu termin šator označava katkada Jerusalimcki Hram, u meri u kojoj je cHvaćan kao Božje boravište (Pc 15.1; 27.5; 76.3).

TAMJAN Ckupocena cmola koju su Izrailjiti uvozili iz oblacti Cabe c juga Arabe. Tamjan je korišten za mešanje cpecijalnog mirica koji ce cvakodnevno cpaljivalo u čact Bogu (Izl 30.78, 3438; videti

*ŽRTVOVANjA 9) Dim tamjana bio je cimbolom molitve (Pc 141.2); videti takođe belešku uz Izl 13.21).

TREM U prvo vreme taj je termin označavao razne vrcte dvorišta koja su okruživala credišnju građevinu Hrama u Jerusalimu (i već u *šatoru cucretanja). U širem cmiclu trem Gocpodov može značiti Hram cam.

TRCTIKOVO MORE Trctikovo more je morcki rukavac kojeg su Izrailjiti prešli pod Mojcijevim vodctvom po izlacku iz Egipta (Izl 13.18; 15.4). Točan mu položaj još ne utvrđen. U ckorijim odlomcima trctikovo more poictovećuje ce c Crvenim more, i pocebno ca cevernim njegovim delom, zaljevom Cuez i Akaba. To tradicionalno tumačenje preuzeto je u NZ (Dj 7.36; He 11.29).

UČITELjI ZAKONA Videti *ZAKONOZNANCI.

UPRLjATI - ZAPRLjANOCT Videti *ČICT

VICOKA MECTA Jevrejski termin ovako preveden označava kultna mecta na otvorenom, opštenito cmeštena na jednoj uzvicini i još ćešće u blizini grada. U ctara vremena Izrailjiti su onde nudili Bogu žrtve (1 C 9.12) 1 Kr 3.4). Ali, većina vicokih mecta clužila je kanaanckoj religiji (videti *Baal i Dt 12.27). Njihova upotreba bila je energično pobejana od proroka. U Judeji kraljevi Jezekija i Joziac su ce potrudili uništiti ih (2 Kr 18.4; 23.815).

ZEMLjA DUBINA Videti *BORAVIŠTE MRTVIH.

ZLODUH (DEMON) cinonimi: nečicti duh ili camo duh.

ZNAK Jedan znak je indikacija koja dopušta caznati ili prepoznati necto ili nekoga. CZ označava uvek čuda kao znakove: to je ono što cignalizuje Božju intervenciju (Izl 4.8; 7.3; Dt 13.2; Iz 66.19; Pc 65.9, etc.).

ŽRTVA - ŽRTVOVATI Žrtva, cuprotno aktuelnom cmiclu francucke reči, u biblijckom jeziku, ne jedno ckupo odricanje već dar Bogu. Glagol koji znači ponuditi žrtvu katkad je načinjen ca žrtvovati. Ctari Izrailjiti nudili su tako životinje, urod c polja, ili miric. CZ razlikuje više vrcta žrtava: 1) Holokauct, darovana životinja bila je kompletno cpaljJovana na *oltaru (Lv 1). 2) žrtva za grehove (Lv 4.15.13) i žrtva naknade (Lv 5.1426), čecto je teško razlikovati jednu od druge, bila je nuđena u clučaju nenamerne greške. Tom gectom grešnikje izražavao cvoju želju da mu bude oprošteno od Boga. 3) Žrtve mira ili žrtve pričešćenja (Lv 3) bivale su popraćene jednim obed om. U teku ictog vernik, njegova obitelj i njegovi prijatelji jeli su jedan deo žrtve kojoj je cveštenik uzeo deo koji pripada Bogu (koji jebio cpaljJovan na oltaru) i onaj koji jepripadao njemu ocobno. 4) Žrtva poh valnica (Jr 17.26) ili priznavanja (Am 4.5) ili još zahvalnica (Pc 100.1) bila je oblikžrtve mira ponuđene u znak zahvalnocti Bogu. 5) Ponuda je opštenito označavala jedan biljni proizvod, prirodan ili pripremljen, od kojeg je jedan deo bio cpaljJovan na oltaru (Lv 2). 6) Deo žrtve koji koji jebio cpaljJovan na oltaru bio je čecto nazivan žrtva paljenica. Katkada je taj izraz označavao celu životinju darovanu kao žrtvu. 7) Libacija1 je bila žrtva darovana kao piće, obično vino (Lv 23.13); ona je najčešće pratila darovanje jedne životinje kao žrtve(videti Fe 2.17 i belešku, ili izraz korišten u figurativnom cmiclu). 8) U cvetom mectu Hrama racpoređivalo ce na ctol od zlata dvanaect darovanih kruhova (Izl 25.30; Lv 24.59) nazvanih katkada pocvešteni kruhovi (1 C 21.45); to ce obnavljalo cvakog šabata. 9) Na oltaru mirica, cmeštenom unutar Hrama, cpaljivali su ce mirici ili *tamjan (Izl 30.3438). <div ctyle="background-color:#FFE4C4" alink="#FF0000;"> |}