Ge li svire nove gajde,
pa mi tužno izgovarav:
„Lele, Nejke, drago duške,
lele, lele, dušo moja!
Leto proće, zima dođe, 5
mi se nigde ne sasta’mo!
Sasta’mo se na kladenci,
na kladenci, na sastavci.
Što smo malo postojali,
postojali, povreveli – 10
dok obramka lastar pušti,
doklen čaša vrež’ puštila!
