Gaja i njegov ujak
Gleda čuda, i nagleda ga se,
Gdi se caru carevina ne da.
Car pogubi gdigod koga ima;
On od roda nigdi nikog nema,
Već u Bosni sestricu Jelicu, 5
I u sestre jedan sinak Gaja,
I njeg' oće da pogubi uja,
Ne bi l' s' uji carevina dala.
Knjigu piše care iza knjige:
„Sestro Jelo, pošljide mi sina, 10
„Da i njega pogubim jedina,
„Da na njemu ne ostane carstvo.“
Već tri knjige car je sestri posl'o,
Al' kad stiže knjiga i četvrta,
Suze roni sestrica Jelica, 15
Suze roni, sinu Gaji veli:
„Odi, Gajo, odi slatka rano!
»Četir knjige od nje su došle,
„Zove uja, da i tebe zgubi,
„Da bi s uji carevina dala; 20
„Na ti, rano, vezenu maramu,
„Pak ti idi caru gospodinu,
„Klekni, rano, pred njim na kolena,
„Rec' ovako caru, uji tvome:
„Svetli care, ogrejano sunce! 25
„Sjajna zvezdo pod nebom na zemlji!
„Molila te moja mila nena,
„Molila te, i pozdravila te,
„Poslala ti vezenu maramu:
„Kad mi, ujo, ti osečeš glavu, 30
„Svež' mi glavu u tanku maramu,
„Obesi je o sedlu na konja,
„Konj ć' otići i glavu odneti,
„Majka ć' glavu sušiti na suncu,
„Nad njome će jade provoditi, 35
„Ožaliti jedinoga sina."
Ode Gaja caru, uji svome;
Daleko ga care ugledao,
Ugledao, pak je besedio:
„Mili Bože, da lepa junaka! 40
„Da mi oće u dvorove doći,
„Dao bi mu polovinu carstva,
„Bio ženjen, ili neoženjen."
To je care tek u reči bio,
Dete Gaja u dvore ušeta, 45
Pak pred cara kleče na kolena,
Suze roni, a caru govori:
„Svetli care, ogrejano sunce!
„Sjajna zvezdo pod nebom na zemlji!
„Molila te moja mila nena, 50
„Molila te, i pozdravila te,
„Poslala ti vezenu maramu:
„Kad mi ujo, ti osečeš glavu,
„Svež' mi glavu u maramu tanku,
„Obesi je o sedlu na konja, 55
„Konj ć' otići i glavu odneti,
„Majka ć' glavu sušiti na suncu,
„Nad njome će jade provoditi,
„Ožaliti jedinoga sina."
Plače care, kao dete malo, 60
Plačuć' Gaju uzima za ruku:
„Ustaj, Gajo, ustaj, slatka rano!
„Ne će tebe pogubiti uja,
„Da bi nikad ne vidio carstva;
„Na ti blaga, što možeš poneti; 65
„Idi, rano, dvoru bijelome,
„Pak ti traži za sebe devojku,
„Uja će ti u svatove doći."
Usta Gaja veslo ispred cara,
Ljubi cara u skut i u ruku, 70
Uze blaga, što može poneti,
Pak on ode dvoru bijelome;
Dalek' majka konja ugledala,
Kukajući pred konja izišla,
Gleda konja, a ne vidi Gaje; 75
Ali Gaja s konja majci veli:
„Nemoj, majko, ti od sad kukati,
„Već ti traži za mene devojku,
„Sam će uja na veselje doći."
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
