Gazda Jakov/7
| ◄ VI ПОЈАВА | VII POJAVA | VIII ПОЈАВА ► |
VII POJAVA
JOVO, JAKOV
JOVO (Skromno obučen. Ima mu oko 35 godina. Ulazi u predsoblje i obzire se): Đe mi je ona?... Volio bi, da je malo ispitam prije prosidbe. Hoću da joj poznam narav jer, ko zna, može bit’ je naučena na velik trošak, a ja neću velika troška... Ja ‘oću, da žena sjedi doma, da šije, da pere, da veze... Neću da traži šetnje, neću ni u koga da ide, ni da joj ko dolazi, jer se tako puno troši... ‘Oću da bude k’o i ja!... A ako mi se svidi, onda će valjati! (Prilazi vratima) Samo kako bi je vidio? (Kucne u njena vrata. Zatim odskoči od njih i udari se rukom po čelu) Eto, sve sam zaboravio, šta sam joj htio kazati... Naučio pa zaboravio!... Sad ću mucat’ i govoriti same mahnitluke... E, baš ja ne mogu na kraj sa ženskadijom.
|