Gazda Jakov/5
V POJAVA
SAVO i JAKOV
SAVO (Dođe i zastane kod vrata): Dobro jutro, gazda Jakove!
JAKOV (Opazivši ga, hitno se okrene i prebira hartije. Pravi se da ga ne vidi)
SAVO (Jače): Dobro jutro, gazda Jakove!
JAKOV (kao i prije)
SAVO (Pristupi bliže i, pored ušiju, mu drekne): Dobro jutro, gazda Jakove!
JAKOV (Začepi uši. Skoči): Oho!... Dobro jutro.
SAVO: Donio sam ti pare za one stvari, što sam založio. Pare prati, a stvari vrati.
JAKOV (Kao da ne čuje): Šta?
SAVO (Drekne mu kod uha): Donio sam ti pare da mi vratiš založene stvari.
JAKOV (Opet zapuši uši): Kakve stvari?
SAVO: Prstenove, sahat, menđuše, lancv...
JAKOV (Odmrhne rukom): To je sve prošlo.
SAVO (Zastane): Štaje prošlo?
JAKOV: Pare mi nijeai donio prekjuče.
SAVO: Pa svedno je. Dva dana prije ili pošlje.
JAKOV: Meni nije svedno... Stvari su sad moje i ja ti sad neću para.
SAVO: Gazda Jakove imaš li duše, da mi uzmeš stvari od tolike vrijednosti za nekolike banke?
JAKOV: A što ja nemam duše? Zar sam ja, na priliku, beslovesna živinica, pa da nemam duše? Ja sam čojek i imam dušu, a ovo ti je po duši.
SAVO: Gazda Jakove, lijepo te molim, da mi vratiš...
JAKOV: A ja tebi, dragančiću, lijepo kažem da neću.
SAVO: Ti treba da mi vratiš!
JAKOV: Ne treba da ti vratim.
SAVO: I baš nećeš?
JAKOV: I baš neću...
SAVO: Gazda Jakove, osvetiću se!
JAKOV: Dragančiću moj, ja sam se tebi osvetio.
SAVO: Đavo te odnio, krvopijo! (Ode)
|