GUSLARU
Ledna kiša... Po sokaci
Olujina dere besna;
Malena je izba naša,
No družini nije tesna.
Na trpezi bleda sveća,
Sveća pršti i goruca;
Tišina je... samo suvo
Što u peći drvo puca.
Sećamo se lepotica,
Sećamo se prošlih dana,
Sećamo se prvog milja
Srpske slave i megdana.
Vedre oči, vedra čela,
Čaše pune, srca puna...
Sve radosti i milote
Mogao bi naći tuna.
Al' ustade jedan pobra —
Zglednuše se mila braća —
E pobratim guslica se
I gudila tanka laća.
Pa zapeva onu pesmu
O Kosovu i Lazaru,
Pa pogedi na mlađanim
Na srcima ranu staru.
Plaho srce od milote
Puknuće nam već u grudi...
A naš guslar čas zastane,
Čas zapeva, čas zagudi.
Peva... gudi... spominje nam
Častna krsta i meseca...
A družbina samo ćuti,
Samo slukti, samo jeca...
Stani malko, stani, pobro!
Baci gusle javorove,
Ne spominji kako Lazo
Na Kosovo bojno zove.
Kad mi veće sudba kleta
Sve radosti moje uze:
Ostavi mi barem, pobro,
U očima gorke suze !
