Vuk se Janji po kriocu valja:
„Ah, joj, moja prelijepa Janjo,
Janjo moja, ja ću umrijeti!
A ja znadem šta će tebi biti —
Ti se hoćeš i udati, Janjo, 5
Za onoga Lencovića bana.
Biće tebe Lencoviću bane,
Biće tebe po košulji, Janjo!
Ti ćeš njemu govoriti, Janjo:
,Ne udri me, Lencoviću bane, 10
Ne udri me po košulji tankoj!
Nije meni b’jela t’jela žao,
Van mi žao sićanoga veza,
Koga jesam usićano vezla
S peštemalja Ostojića mlada, 15
A u dvoru Vuka Brankovića —
Što se jesi brže po’olio,
Juče si još Vuku sluga bio!'”
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 214-215.
