Vuk Jerinić i Zukan barjaktar

0001 Vino pije tridest kapetana
0002 U bijelu gradu Šibeniku,
0003 Među njima Jeriniću Vuče.
0004 A kad su se napojili vina,
0005 Govorio Jeriniću Vuče:
0006 „Čujete li, braćo moja draga!
0007 „Braćo moja, tridest kapetana!
0008 „Jeste li vi dobro upamtili,
0009 „I uznali i očim’ viđeli,
0010 „Kade Turske čete dolažahu
0011 „Iz Udbinje iz turske krajine,
0012 „Tko najviše čete dovođaše,
0013 „Iz primorja roblje odvođaše
0014 „I junačke glave odnošaše?
0015 „Tko li glava bješe pred Turcima?”
0016 Besjedi mu tridest kapetana:
0017 „Naš sokole, Jeriniću Vuče!
0018 „Mi znademo, i jesmo viđeli,
0019 „I vrlo smo mladi upamtili,
0020 „Kade Turske čete dolažahu,
0021 „Tko najviše bješe pred četama,
0022 „Tko najviše bješ’ nam dosadio.
0023 „Od Udbinje Zukan barjaktare
0024 „Najviše nam bješe dosadio,
0025 „On najviše roblja odvođaše
0026 „I junačke glave odnošaše.”
0027 A kad začu Jeriniću Vuče,
0028 On uzima divit i hartiju,
0029 Te napravi jednu sitnu knjigu
0030 U Udbinju u Tursku krajinu,
0031 Po imenu Zuka-barjaktaru:
0032 „O Zukane, Turska poglavico!
0033 „Eto tebi sitnu knjigu pišem:
0034 „Lasno ti je bilo četovati
0035 „I zlo činit’ po našoj krajini,
0036 „Dok nijesam bio dorastao
0037 „ A do konja i do oštre sablje;
0038 „A danas sam junak dorastao,
0039 „Hodi meni na mejdan junački
0040 „U Grahovo u polje široko,
0041 „Ili, Zuko, đe je tebi drago;
0042 „Nemoj nikog’ vodit’ od krajine,
0043 „Do Hajkunu svoju vjernu ljubu,
0044 „Koje danas u Turčina nema;
0045 „A ja ne ću nikoga voditi,
0046 „Neg’ Anđušu moju seju milu,
0047 „Koje danas u primorju nema:
0048 „Tko dobije sjutra na mejdanu,
0049 „Neka obje vodi u krajinu.”
0050 A kad Zuku sitna knjiga dođe,
0051 Te vidio, što mu knjiga kaže,
0052 Na knjigu se grotom nasmijao;
0053 Gledala ga vijernica ljuba,
0054 Pa mu ljubabila besjedila:
0055 „O Zukane, dragi gospodaru!
0056 „Okle knjiga, od koga li grada?
0057 „Od kaka li glavna gospodara?
0058 „Što l’ se tako smiješljivo piše?”
0059 Besjedi joj Zukan barjaktare:
0060 „O Hajkuna, moja vjerna ljubo!
0061 „Ova knjiga otud iz kaura,
0062 „Iz bijela grada Šibenika,
0063 „Od jednoga mlada kapetana,
0064 „Kapetana, Jerinića Vuka;
0065 „Jer me vuče skoro pobratio,
0066 „I darove meni pripremio,
0067 „Mene Vuče zove na darove,
0068 „Na darove i na milovanje,
0069 „Da s’ vidimo i da s’ darujemo,
0070 „Potvrdimo Bogom pobratimstvo;
0071 „I ovako pobro ovđe piše,
0072 „Da povedem tebe, moja ljubo.”
0073 Pa doziva svoje vjerne sluge:
0074 „Čujete li, moje vjerne sluge!
0075 „Opremajte dva konja viteza,
0076 „Hoću danas ići u primorje
0077 „A jednome Bogom pobratimu
0078 „U bijela grada Šibenika.”
0079 Njemu sluge konje opremiše.
0080 Posjedoše konje vitezove,
0081 Otidoše u primorje ravno.
0082 Kad su bili u Grahovo ravno,
0083 Bijeli se čador u Grahovu,
0084 Pred čadorom dva konjica vrana;
0085 Kad to viđe ljuba Zukanova,
0086 Besjedila Zukan-barjaktaru:
0087 „Gospodaru, Zukan-barjaktare!
0088 „Otkud oni čador u Grahovu?”
0089 Besjedi joj Zukan-barjaktare:
0090 „O Hajkuna, moja vjerna ljubo!
0091 „Ono pobro posl’o sretaoce,
0092 „Da susretu mene i tebeka.”
0093 Oni malo idu u napredak
0094 Niz Grahovo niz polje široko
0095 Dok dođoše bijelu čadoru,
0096 A to Vuče sjedi pod čadorom,
0097 Te on pije crveniku vino,
0098 Služi mu ga seja Anđelija.
0099 Odja Turčin konja pred čadorom,
0100 On od Vuka vjere ne iskaše,
0101 Veće pravo pod čador otide,
0102 A za njime vijernica ljuba;
0103 A kad Turčin pod čadora uđe,
0104 Ondaj Vuče na noge ustade,
0105 Ruke šire, u lice se ljube,
0106 Pitaju se za junačko zdravlje,
0107 Pa sjedoše ladno piti vino;
0108 A kad su se vina napojili,
0109 Besjedio Jeriniću Vuče:
0110 „O Turčine, Zukan-barjaktare!
0111 „Dede reci svojoj vjernoj ljubi,
0112 „Neka skine peče i veredže,
0113 „Da joj viđu prebijelo lice,
0114 „Bi li lice za vlašića bilo.”
0115 Reče Zuko svojoj vjernoj ljubi,
0116 Ona skide peče i veredže,
0117 Pokazala svoje b’jelo lice,
0118 Sinu lice ka’ i žarko sunce;
0119 A kad viđe Jeriniću Vuče,
0120 Da kaka je lijepa Turkinja,
0121 U njemu je srce zaigralo,
0122 Stade zveka toka na prsima
0123 I na glavi od zlata čelenke.
0124 Ondaj reče Zukan barjaktare:
0125 „O đidijo, Jeriniću Vuče!
0126 „Dede reci tvojoj miloj seji,
0127 „Neka skine zlaćenu maramu,
0128 „Da joj viđu prebijelo lice,
0129 „Bi l’ vlahinja za Turčina bila.”
0130 Ondaj reče Jeriniću Vuče,
0131 Skide Anđa zlaćenu maramu;
0132 Kad je Ture Anđu sagledalo,
0133 Od radosti na noge skočilo,
0134 Pa govori Jeriniću Vuku:
0135 „Ustaj, Vuče, već se prođi vina!
0136 „Dosta smo se vina napojili;
0137 „Ustaj, Vuče, te opremaj vranca!”
0138 Usta Vuče, na noge lagune,
0139 U lice se s Turkom poljubio,
0140 Jedan drugom krvcu halališe,
0141 Pa opremi svaki konja svoga.
0142 Dobrijeh se konja dovatiše,
0143 I ubojna koplja uzimaše.
0144 Obzire se Turčin na Anđušu,
0145 Pa Anđuši s konja besjeđaše:
0146 „O Anđuša, Jerinića seko!
0147 „Ako meni bude do nevolje,
0148 „Budi meni danas u nevolju;
0149 „Ako Bog da i sreća od Boga,
0150 „Te pogubim tvoga brata mila,
0151 „Uzeću te sebi za ljubljenje,
0152 „Moja ljuba tebi robinjica.”
0153 Al’ besjedi Jeriniću Vuče:
0154 „O Hajkuna, Zukanova ljubo!
0155 „Još se junak nisam oženio,
0156 „Ako meni bude do nevolje,
0157 „Budi meni danas u nevolju;
0158 „Ako bog da i sreća od Boga,
0159 „Te pogubim tvoga gospodara,
0160 „Uzeću te sebi za ljubovcu,
0161 „Kupiću ti četiri robinje,
0162 „A četiri kod dvora imadem,
0163 „Što sam junak sobom zarobio
0164 „Sve iz vaše bijele krajine.”
0165 Kad to začu kićena Hajkuna,
0166 U mloge se misli zamislila,
0167 Sve mislila, na jedno smislila:
0168 „Kad ću biti Anađi robinjica,
0169 „Volim biti Vuku gospođica.”
0170 Otidoše u polje junaci.
0171 Ode Turčin u polje široko,
0172 Osta Vuče čekat’ na mejdanu;
0173 Na njega se Turčin naćerao,
0174 I njega je Vuče dočekao,
0175 Te mu bojno koplje salomio;
0176 Osta Turčin čekat’ na mejdanu,
0177 A njega se vuče dogonio,
0178 Njega Turčin jeste dočekao,
0179 Te je Vuku koplje salomio;
0180 A kad oni koplja izlomiše,
0181 Onda oštre sablje povadiše,
0182 Pa udari junak na junaka.
0183 Oni oštre sablje izlomiše,
0184 Vrlo Turčin obranio Vuka.
0185 Kad se Vuče viđe u nevolji,
0186 On naćera vranca na đogata,
0187 Dok Turčina za grlo dokuči,
0188 Oni oba u travu padoše,
0189 Pa se nose po polju široku;
0190 Turčina su pjene popadnule,
0191 Jesu Vuka mutne i krvave,
0192 Jer je Vuka rana osvojila;
0193 A kad viđe kićena Hajkuna,
0194 Ona trči niz polje široko,
0195 E od sablje nahodi komade,
0196 Pa poleće na oba junaka,
0197 Za njom trči dilber Anđelija,
0198 Pa besjedi Anđuša đevojka:
0199 „Nemoj, bula, ti na brata moga,
0200 „Jer tako mi Boga istinoga!
0201 „Ako zgodiš moga brata mila,
0202 „Živoj ću ti oči izvaditi.”
0203 Al’ besjedi ljuba Zukanova:
0204 „Stani, Anđo, ti ne idi za mnom,
0205 „Ja ne hoću tvoga brata mila,
0206 „Veće hoću dušmanina moga,
0207 „Koji mene hoće da zarobi
0208 „I u službu drugom da me dade.”
0209 Pa doleće Hajka do junaka,
0210 Te udari Zukan-barjaktara,
0211 Udari ga po svilenu pasu,
0212 Grdnu mu je ranu zadavala,
0213 Vide mu se b’jele džigerice,
0214 Onda Vuče osvoji Zukana,
0215 I obali u zelenu travu,
0216 Hajkuna mu sablju dodavala,
0217 Zakla Vuče Zukan-barjaktara,
0218 A kad zakla Zukan-barjaktara,
0219 Onda sjede u zelenu travu,
0220 K njemu dođe Hajka i Anđuša,
0221 Zaviše mu one rane grdne,
0222 Pa se napi crvenoga vina;
0223 Pa saviše bijela čadora,
0224 Dobrijeh se konja dovatiše,
0225 Otidoše pravo Šibeniku,
0226 Te je Vuče rane izvidao;
0227 Vodi Hajku u bijelu crkvu,
0228 Te j’ u crkvi bio pokrstio,
0229 I za se je vuče privjenčao.
0230 Lijep porod izrodio šnjome:
0231 Dvije šćeri i četiri sina.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 268-273.