Vojevanje na Beč
Knjigu piše care iz Stambola,
Pa je šalje Beču kamenome,
Baš na ruke od Beča ćesaru
I u knjizi pozdravlja ćesara:
„Kruno naša od Beča ćesare! 5
„Kupi m' harač od sedam godina,
„Od svojije sve sedam gradova:
„Od Štrogona i od Biograda,
„Od Bedrice i od Đuli-grada,
„Od Budima i od Varadina 10
„I od Beča, sokolova gnjezda;
„Jer ako mi harač ne pokupiš,
„Ne pokupiš i meni opraviš,
„Kol'ko ima u šiniku proje,
„Toliko ću t' svesti pod Beč vojske.“ 15
Kad ćesaru b'jela knjiga dođe,
Knjigu gleda, a smije se na nju;
Turskom caru drugu knjigu piše,
Knjigu piše a cara pozdravlja:
„Turski care, čestito koljeno! 20
„Kol'ko ima u šiniku proje,
„Ja toliko imam orozona,
„Svu će tvoju pozobati proju,
„Svakom zrno ni dopasti ne će.“
Kad ćesare knjigu napravio, 25
Turskome je caru opravio,
Turskom caru b'jela knjiga dođe.
Kad je care knjigu proučio,
Knjigu gleda, a suze prol'jeva.
Car ga skoči na noge lagane, 30
Na kapiju gradu izletio,
Pa opali bojnice lubarde,
Na lubarde pokupio vojsku,
Nešto malo ukupio vojske:
Po tri puta po tri sta hiljada, 35
Ode care Beču kamenome.
Kad kod Beča iskupio vojsku,
Beča bije za sedam godina,
Nit' odbija kreča ni kamena,
Nit' mu znadu otkud su mu vrata. 40
To se caru vrlo dodijalo,
Turski care grlom govorio:
„Aj me meni, huda srećo moja!
„Đe potroši ja sedam godina?
„Beču ništa učinit ne mogu.“ 45
Turski care rano podranio,
A po vojsci pustio telale.
Telal viče tri bijela dana:
„Nije l' majka rodila junaka,
„Da bi s' iko mog'o domisliti, 50
„Kako b' lakše Beča osvojili?“
Kad podrani paša Čengijh Mujo,
Pa došeta caru gospodaru,
Pa se moli caru kod koljena:
„Gospodaru, čestito koljeno! 55
„Slušaj mene kod Beča kamena,
„Pak ćeš lakše Beča predobiti.“
Car na paši oči ustavio,
Care sluša, što mu paša kaže,
Paša mu se jako zamolio: 60
„Gospodaru, čestito koljeno!
„Daj ti nama podijeli vojsku:
„Jednu podaj crnom Arapinu,
„Drugu podaj Muratu veziru,
„Treću podaj Čengijć-paši Muji, 65
„A četvrtu ti sebi ustavi,
„Pa udari sa četiri strane,
„Merhametom Boga jedinoga
„I Garjeta, cara čestitoga.“
Onda Turci na noge skočiše, 70
Među sobom vojsku podjeliše,
Ovrdofu Bogu učiniše,
Ljuto Turci na Beč udariše,
I na Beču vrata otvoriše.
Otkud bije Murate vezire, 75
Dvoja b' kola naporedo ušla;
Otkud bije crni Arapine,
Troja b' kola naporedo ušla;
Otkud bije Čengijć-paša Mujo,
Četvera bi naporedo ušla; 80
Otkud bije care gospodine,
Petera bi naporedo ušla.
Pola Beča osvojili Turci,
Do jabuke i do zlatne ruke
I do groba Jovanove majke, 85
I do crkve 'vanđelista Marka;
Iz kalježa ladno pij'u vino,
Po ramenu konje pokrivaju,
I u crkvu konje ugoniše.
Projahuje Čengijć-paša Mujo, 90
Dovikuje iz Beča ćesara,
Da mu dade od Beča ključeve;
Ali nešto iz oblaka viče:
„Ne daj, care, od Beča ključeva,
„Veće piši listak knjigu b'jelu, 95
„Pa je šalji u zemlju mojskovsku.“
Knjiga dođe u zemlju mojskovsku,
Knjigu štije Mojsković Jovane,
Knjigu štije, suze prolijeva;
Upade mu Mihaile d'jete: 100
„Oklen knjiga, mio roditelju,
„Oklen knjiga, od koga je grada?
„Kad ti tako suze prolijevaš.“
„Oj Boga ti, moje d'jete drago!
„Ovo j' knjiga od Beča b'jeloga 105
„Od tvog đeda, moga prijatelja:
„Turci su mu na Beč udarili,
„Pola su mu Beča osvojili,
„Evo meni knjigu opravio,
„Da mu idem biti u pomoći; 110
„Ja s' ne mogu o konju držati,
„Jer ja jesam ostario jako,
„Da kamo li vojskom upravljati;
„Ti si, sine, još za vojsku nejak.“ —
„Nisam babo za vojsku nejačak 115
„Dobro ć', babo, vojskom upravljati.“ —
„Kad mi nisi za vojsku nejačak,
„Ti iziđi kuli na bedeme,
„Pak upali devet lubarada,
„I desetu veliku Zelenku, 120
„Koja babe po Mojskovskoj budi.“
„Kad opali deset lubarada,
„Sva s' Mojskovska po temelju ljulja.
Tu se njemu vojske sakupilo,
Po tri puta po tri sta hiljada; 125
Pa je starac svoga sina pita':
„Imaš vojske, moj nejaki sine,
„Hajde, d'jete poljačkome kralju,
„I on mi je malo dužan vojske.“
Ode d'jete do poljačkog kralja, 130
I tu nađe nešto malo vojske:
Po tri puta po tri sta hiljada. —
„Navrati se Anici kraljici,
„I ona mi j' nešto dužna vojske:
„Po tri puta po tri sta hiljada, 135
„Pa ga idi u goru zelenu,
„Đe' no ima tri sta manastira,
„Među njima Hristosova crkva,
„I kod nje je Hristosova ruka;
„Ti pričesti i naredi vojsku, 140
„Pa ti idi Beču kamenome.“
Mihailo to je uradio;
Onda ide Beču kamenome,
Kad s' pomoli Beču kamenome,
A iz Beča turski hodža viče: 145
„Bjež'te Turci moja braćo draga!
„Eto na nas sile iz Rusije.“
Bježe Turci, kuda koji znade;
Al' povika nejak Mihailo:
„Stan'te, Turci, jadna kopiladi!“ 150
Bježe Turci, kuda koji znade;
Al' Mojskovi na nogu su brži,
Pa ugnaše Turke u buljuke,
Isjekoše svu tursku hordiju,
Sam uteče care gospodine 155
I sa njime crni Ciganine.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
