Vojvodina u najstarije doba

Kao što je poznato, čovečanstvo je, pre nego što će ući u istoriju, prošlo kroz više preistorijskih perioda. Najstarija od njih zove se paleolitska, a za njom dolaze neolitska, bakarna, bronzana i gvozdena. U prvoj čovek pravi sebi oružje i oruđa od kamena okresujući ga, a u drugoj glačajući ga brusom. Tek u trećoj on počinje upotrebljavati metal, ali najpre zna samo za čist bakar. Tek docnije pronađena je bronza a još poznije pojavljuje se gvožđe. U našim krajevima gvozdeno doba počinje otprilike na hiljadu godina, bronza na jedno dve hiljade a bakar recimo na dve hiljade pet stotina godina pre Hrista. Nova kamena perioda traje koju hiljadu godina pre pojave metala, a stara kamena perioda obuhvata verovatno mnogo desetina hiljada godina.

U Vojvodini dosad nisu nađeni tragovi ljudskog života iz prastarog paleolitika. Takvih tragova nađeno je u našoj zemlji samo na jednom mestu, u Krapini, nedaleko od Zagreba. Nije, međutim, isključena mogućnost da se i u Vojvodini otkriju ostaci prvih ljudi i njihove kulture. Takvo otkriće bilo bi vrlo važno i vrlo interesantno. U paleolitsko doba živele su nekolike ljudske rase, više ili manje različne od današnjih, i paleolićani su prošli kroz više kulturnih faza. Paleolitski tragovi u Vojvodini pokazali bi nam kakvi su ljudi živeli u prvo doba u njoj i na kom su stupnju kulture bili. Dok paleolićskih ostataka ljudskog života u ovom delu naše zemlje uopšte nemamo, dotle su tragovi iz neolitske periode u Vojvodini veoma česti. U to doba čovek je imao mnogo višu kulturu nego u starijem kamenom dobu. Paleolitik ne zna ni za zemljoradnju ni za stočarstvo ni za grnčariju, a u neolitu obrađuje se zemlja, ima pripitomljenih životinja i pravi se posuđe od zemlje. Još, paleolitski čovek stanuje u pećinama ili pod vedrim nebom, dok neolitski ljudi umeju sebi da sagrade kuću, i ako, istina, vrlo primitivnu. Mi poznajemo veliki broj neolitskih naselja u Vojvodini. Otkopana su i mnoga groblja iz tog vremena. Pojedinačnih neolitskih predmeta nađeno je u tim krajevima bezbroj: posuđa, oružja, alata, nakita itd. Tako npr. jedno neolitsko naselje nalazilo se kod današnjih Novih Banovaca. Tako isto nađeno je neolitskih tragova u Iloku, Sotinu, u Vršcu, Potpornju, Atu, u kozlučkoj dolini, Aradcu itd.

I predmeti iz bakarnog doba nalaženi su često u Vojvodini. Poznate su takve starine iz Rume. Iloka, Vučedola, Vukovara, Deča, Bečmena, Starih Jankovaca, Bobote, Vršca i mnogih drugih. To su sekire, klinovi, dleta, nadžaci, igle, grivne itd.

Još mnogo su češki nalasci iz bronzanog doba. Spomenućemo samo nekoliko mesta gde su otkrivena naselja i groblja ili pojedinačne starine iz tog vremena. Vatin, Kupinovo, Petrovci, Sotin, Dubovac, Nađfala, Varadija, Deta, Pančevo i dr. Grnčarija u izvesnim od tih mesta je izvanredno lepa: ima divne oblike i izvrsnu ornamentiku. Zahvaljujući ovim tragovima, mi znamo mnogo pojedinosti o načinu života čoveka ovog doba u Vojvodini. Znamo u kakoj je kući živeo, kako je sahranjivan itd.

Posle bronzane periode nastala je gvozdena, koju delimo na dva doba: starije (halštat) i mlađe (laten), svako sa svojom naročitom kulturom. Obe ove kulture nađene su na mnogo mesta u Vojvodini. Halštatska, npr., blizu Rume, u Vučedolu kod Vukovca, a latenska, npr., u Mitrovici, kod Vukovara, u Surčinu, u Bogdanovcima.

Istorijsko doba za Vojvodinu počinje s dolaskom Rimljana u te krajeve, To je za pojedine oblasti Vojvodine bilo u razna vremena. Treba odmah napomenuti da Bačka uopšte nije bila nikad pod rimskom vlašću. Srem je pokoren otprilike u vreme Hristovog rođenja i ostao je pod Rimljanima oko pet stoleća. Što se tiče Banata, Rimljani su ga osvojili tek pod carem Trajanom (oko 100 godina po Hristu), a ostavili su ga oko 270 godina po Hristu, dakle posle jedne vladavine koja je trajala oko vek i po.

Veoma su mnogobrojni ostaci nz rimskog vremena u Sremu. U Banatu su mnogo ređi, a u Bačkoj nema ih nikako. Čudno izgleda da u Bačkoj, u kojoj sad cvetaju tako lepi gradovi, kao što su Subotica, Sombor, Senta, Novi Sad, nije bilo uopšte nikakvih rimskih naselja.

Srem je bio u rimsko doba dobro naseljena i vrlo napredna oblast. Na mestu današnjeg Zemuna nalazio se grad Taurum, kod Banoštora mesto Bononija, kod Starog Slankamena Akuminkum, kod Surduka Ritijum, kod Novih Banovaca Burgena, kod Petrovca Basnjana, kod Sotina Kornakum, kod Iloka Kukcijo, a današnja Mitrovica zvala se Sirmijum (otuda Srem). Ta se mesta pominju kod starih pisaca; kod njih su nađeni i razni ostaci rimski. Npr. u Zemunu su nađeni jedna lepa glava boginje Venere, hram boga vina Libera, više reljefa i dr., u Banoštoru grobnice i gradski zid (tu je bio dosta znatan grad), u Novim Banovcima groblje, a na mnogim mestima natpisi (Novi Banovci, Surduk, Petrovci, Stari Slankamen, Zemun) a rimski novac (Novi Banovci, Stari Slankamen, Zemun) a rimski novac (Novi Banovci, Stari Slankamen, Kupinovo, Sotin, Vukovar, Donji Petrovci, Šimanovci i t. d.)

Glavni grad u toj oblasti, koja se zvala Donja Panonija, bio je Sirmijum (Mitrovica). To je bila najznatnija varoš u opšte u dunavskoj oblasti u poznije carsko doba. Rimski carevi više puta su stanovali u njoj. Sirmijum je u sredini četvrtog veka bio i centar crkvene politike. U njemu je održano nekoliko znatnih crkvenih sabora. Tu je bila vladičanska stolica i mi poznajemo čitav niz sirmijumskih vladika u rimsko doba. Sirmijum je imao i svojih mučenika (Sv. Irinej i dr.), kao što ih je imala i Fruška Gora (čuveno mučeništvo petorice kamenorezaca pod Dioklecijanom). Iz ove varoši ili okoline bili su rodom carevi Decije Trajan, Aurelijan, Prob i jedan sin Konstantina Velikog, Konstancije; tu je umro car Klaudije Gotski, i tu je proglašen za cara stari đeneral Vetranijon. U Sirmijumu je u dva maha u 4. veku kovan novac.

Na kraju dodaćemo nekoliko pojedinosti o Vojvodini u staro doba. Već u predistorijsko doba postojale su veze između ovih oblasti s jedne i Italije i Grčke s drute strane, kao što nam pokazuje grčki novac i bronzani predmeti italijskog porekla nađeni u njima. U Banatu su živeli već od mnogo vekova pre Hrista Dačani. Oko sredine prvog stoleća pre Hrista tu je neki Burebista osnovao veliku i jaku državu, koja se raspala posle njegove smrti. S krajem 1. veka po Hristu Dačani igraju opet znatnu ulogu pod svojim vladaocem Decebalom. Rimska vlada nije bila u Banatu dutotrajna, ali i za to kratko vreme Dačani su primili od svojih gospodara mnoge kulturne tekovine (zidanje cementom, pečenje cigle, lončarski točak itd).

U Bačkoj su živeli u rimsko doba Jazigi, a u Sremu Amantini, jedno ilirsko pleme. To je u glavnom što znamo o Vojvodini iz vremena koja su prethodila dolasku našeg naroda u nju. S vremenom naše će se znanje bez sumnje proširiti i obogatiti. U zemlji se krije neizmerno arheološko blago koje će se jednom iz nje izvaditi. Te starine prosuće novu svetlost na najstariju prošlost tog klasičnog dela naše otadžbine.

Dr. Nikola Vulić

Izvor

• Nikola Vulić, „Vojvodina u najstarije doba“, Književni Sever II (1926), 226-228.