Volšebni magarac/8

POZORIJE 7.

POZORIJE 7.

SELjAK, PREĐAŠNjI

SELjAK: More, deco, prođite se magareta. (Spazi Jakova.) Šta je to? (Uvati ga za ruku.) Stani malo, dečko.
Kaži ti meni, šta si ti?
JAKOV: Ja sam ja.
SELjAK: A šta je ono?
JAKOV: Magarac.
SELjAK: Jesi li ti on?
JAKOV: Ja sam ja, ti si on. Ko je sad magarac?
SELjAK: Jesi li ti bio vezan ovim ularom?
JAKOV: Jesam. Nego budući da si me jako kinjio, stvorio mi je volšebnik jošt jednog magarca.
SELjAK: Baš kao što je moj. Stani, nijedna vero!
MARKO: Šta ćeš ti s njime, čiča? On je naš drug.
SELjAK: I moga magarca brat! Nijedne vere!
MARKO: Magarac je naš. Ti nemaš s njim ništa.
SELjAK: Sad ću ja vama dati!
MILOŠ: Ti otoič nisi hoteo magarca za tvoga priznati, je l’?
SELjAK: Jeste.
MILOŠ: Ko se jedanput svoga prava odreče, on nema više prava na to. Je li istina?
SELjAK: Jeste.
MILOŠ: Ko dvaput kaže: jeste, ne može treći put kazati da nije. Je l’ tako?
SELjAK: Jeste.
MILOŠ: Kad jeste, ti onda nemaš prava više s magarcem raspolagati.
SELjAK: Na moju dušu, deco, manite se vi tog đavolstva. Magarac je moj.
SVI: Nije, nije!
SELjAK: Evo mu Žig!
JAKOV I ja imam žig.
SELjAK: To je na taj način zlo.
MILOŠ: Kupite magarca, kupite magarca!
SELjAK: Moga magarca? To je mlogo. deco, što će ga drugi kupiti? dajte ga meni!
SVI: Za šest dukata, za šest dukata!
SELjAK: To je mlogo!
JAKOV: Niže nije.
SELjAK: Magarac je moj.
SVI: Nije, nije.
SELjAK: Ta, ako ste vi besni, šta sam ja poludio! (Digne budžu.) Imate tri dukata, to vam je dosta. Magare mi ostavite.
SVI: Magarac je naš, magarac je naš!
SELjAK: Sad ću ja vama dati! (Pojuri i.)
SVI: (begajući): Tri dukata, tri dukata! (Pobegnu.)
SELjAK: Tri dukata?! Ništa, mlogi bi i više dali za gdikoju svoju budalaštinu.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.