Višestručni mejdan
0001 Knjigu piše Kovačina Ramo
0002 a posla je Ivu Senjaninu:
0003 "O Ivane senjski kapetane"
0004 Ja sam čuo i kažu mi ljudi,
0005 e si junak silan nastanuo,
0006 a ni mene ne kude družina,
0007 no ako si junak od junaštva,
0008 ajd’ izidi u Kunor planinu
0009 da svijetli mejdan dijelimo,
0010 sobom uzmi Mandušića Vuka
0011 na mojega Budalinu Tala,
0012 sobom uzmi Gavran-arambašu,
0013 na mojeg Ibrić-Asanagu."
0014 Kade Ivu sitna knjiga dođe,
0015 te on viđe što mu sitna piše,
0016 knjigu gleda, na noge skočio,
0017 a pokupi ljubivnu družinu
0018 pa otide gori uz Kunaru,
0019 u Kunaru na dugu poljanu,
0020 al’ je prvi dolazio Ramo,
0021 no govori Senjanine Ivo:
0022 "Božja pomoć, Kovačina Ramo!"
0023 On mu božju pomoć ne prifaća,
0024 no skočio od zemlje na noge,
0025 a svoju je izvadio ćordu,
0026 ne dade mu počinuti trudnu,
0027 no na ćorde te se udarili.
0028 Ma kudije udraše Ramo
0029 iz ranah mu živi oganj skače,
0030 a kudije udaraše Ivo,
0031 po tri litre polijeće mesa.
0032 No eto ti muke i nevolje,
0033 pogone se tamo i ovamo,
0034 dok na Rama nestanula glava.
0035 Ivo uze glavu i oružje,
0036 no govori Hrnjo Mustafaga:
0037 "Hajde tamo, Senjanine Ivo!
0038 Dobio si na mejdan junaka,
0039 a ustani Cmiljanić-serdare
0040 da bijeli mejdan dijelimo"
0041 Serdar skoči o’ zemlje na noge,
0042 na ostre se udariše ćorde,
0043 pređe Hrnjo Mustafaga mahnu
0044 i serdara divno udario
0045 po kapici i po perjanici,
0046 padoše mu na dolinu perja,
0047 prštahu ih konji kopitama.
0048 Sam govori Cmiljanić-serdare:
0049 "Ah kamene pera na junaka!
0050 Ja sam mnjava e su na junaka."
0051 Mahnu bolje, a prim’če se bliže,
0052 Turčina je divno dofatio
0053 na dovatu po bijelu vratu,
0054 dok mu skoči na dolinu glava.
0055 Serdar uze glavu i oruže,
0056 no govori Budalina Tale:
0057 "Hajde tamo, Cmiljanić-serdare!
0058 Dobio si na mejdan junaka,
0059 a ustani Mandušiću Vuče,
0060 da junački mejdan dijelimo."
0061 Vuk ustade, riječ ne činjaše,
0062 na ostre se udariše ćorde,
0063 no eto ti muke i nevolje,
0064 jes’ u Tala kulaš od mejdana,
0065 često pada na prva koljena
0066 te ga ćordom nadvisuje Vuče,
0067 Tale mahnu tamo i ovamo
0068 te na Vuka nestanula glava,
0069 no govori Gavran-arambaša:
0070 "Ajde tamo, Budalino Tale!
0071 Dobio si na mejdan junaka,
0072 a ustani, Ibrić-Asanago,
0073 da viteški mejdan dijelimo"
0074 Eto muke i nevolje drage,
0075 ete Hasan ustat ne smijaše,
0076 zar on konja od mejdana nejma,
0077 no bog ubi Budalinu Tala,
0078 on mu dade njegova kulaša.
0079 Tek se stali, tek se udarili,
0080 no da ti je stati te gledati,
0081 ka je jači Gavran od Hasana,
0082 ka je kulaš bolji od vrančića,
0083 no besjedi Budalina Tale:
0084 "Dura kule, dura dobro moje!
0085 Nu ti pušti Gavranova vranca,
0086 a dovati Gavran-arambašu,
0087 njim udari o’ zelenu travu."
0088 No mu pusti turski razumije
0089 te Gavrana bješe dovatio,
0090 njim udari o’ zelenu travu
0091 i Hasan ga posjeći oćaše,
0092 no ne dade Cmiljanić-serdare,
0093 neg’ od sebe sabljom udario
0094 dok mu skoči na dolinu glava.
0095 Kade viđe Budalina Tale,
0096 pleći dade, biježati stade,
0097 za njim igra Gavran-arambaša,
0098 odista ga posjeći oćaše,
0099 no mu ne da Senjanine Ivo:
0100 "Ne Gavrane, naša harambašo!
0101 Neka ide Budalina Tale,
0102 e ni Turci nete vjerovati,
0103 no te reći e ih prevarismo."
0104 Tako bože vazda ni pomagaj!
