Vizija iz rata
Pređi na navigaciju
Pređi na pretragu
Vizija iz rata
Zasviraše negde gajde, i gosti
polegaše kraj Belog Ćilima,
i severnjača se uspela
iznad Griničke zvezdarnice.
(Strašno je: mesto tela
samo kosti, kosti, kosti!)
A ja, razbarušen, gladan,
kao na krilima
odlećem u svet nepoznat, studen i hladan.
(O, mesto cesta,
mrtvi trupovi na hiljadu mesta!)
I pred očima ne mogoh mrak zaborava strti,
jer jedan tmuran akord, iz jama,
jecaše, i od srama
zaplovio sam talasom smrti.
(O, mesto mladosti,
te beskrajne, bezmerne gadosti!)
![]() |