Vidio sam ti ženu. — Nijesi!
Rekao nekakav čovjek drugome, kad je došao u društvo na sijelo: sad sam ti vidio mojijem očima ženu, pa me upita: đe idem, a ja kad joj kazah da idem ovđe zamoli me i zakle da ti rečem, da odmah ideš doma jer je nekakav veliki posao. — Lažeš! odgovori mu oni, to biti ne može, pa da se opkladimo u što hoćeš. Opklade se i oni mu se zakune da
jest, i zakleše se još druga dvojica koji su s njime na sijelo došli, da je istina, i da su je i oni viđeli, i čuli kad mu je rekla i kad ga je zaklela. Pitanje: ko je dobio opklad, ili oni muž, ili oni te je pravo kazao? — Ovi potonji, jer se ne bi krivo zakleo, a još manje oni dvojica, te su osvjedočili. — Nije istina, jer ovi čojek reče: vidio sam mojima očima — a bio je u jedno oko slijep.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 196.