Vide Daničić
0001 Vino pije Mijat harambaša
0002 U visokoj gori Kunovici,
0003 Šnjime pije Lazo barjaktare,
0004 A do Laza Daničiću Vide,
0005 Oko vida trideset hajduka.
0006 Kad s’ hajduci vinom napojiše,
0007 ’Vako reče Mijat harambaša:
0008 „Pobratime, Lazo barjaktare,
0009 „I vas braćo, trideset hajduka!
0010 „Nije l’ majka rodila junaka,
0011 „Jal’ sestrica braca odnjijala
0012 „Bez bešike na desnici ruci,
0013 „U četu ga moju opremila,
0014 „Da otide u Lijevna grada,
0015 „Da sakuje toke triestore,
0016 „Na mojijeh trideset hajduka,
0017 „I načini tridest čelenaka
0018 „Na našijeh trideset kalpaka;
0019 „Svake toke da su pozlaćene;
0020 „Moje toke od oke četiri,
0021 „One da su od suvoga zlata,
0022 „I u njima tri kamena draga,
0023 „Nek se znadu toke Mijatove?
0024 „Svakome ću onom pokloniti
0025 „S mojih pleća zelenu dolamu,
0026 „Od ramena laka dževerdana.”
0027 Kada riječ u družinu dođe,
0028 Svi hajduci nikom ponikoše
0029 I u crnu zemlju pogledaše,
0030 Kako trava na uvojke raste,
0031 Kao dojke u mlade đevojke:
0032 Ne poniče Daničiću Vide,
0033 Već poskoči na noge lagane,
0034 A dovati laka dževerdana,
0035 Raskaka se šnjime niz planinu,
0036 Kao jelen od sedam godina,
0037 Ode pravo ka Lijevnu gradu.
0038 Za njim trči Mijat harambaša:
0039 „Pobratime, Daničiću Vide!
0040 „Vrat’ se amo, nemoj ludovati!
0041 „Ti se prođi bijela Lijevna,
0042 „Ne osta mi bolji u družini;
0043 „A znaš dobro, što smo učinili:
0044 „Onomad smo ubili Turčina,
0045 „Od Lijevna staroga Mal-agu,
0046 „Skinuli smo toke sa Mal-age,
0047 „Pa eto ih na prsima tvojim;
0048 „A skinuli kovče i čakšire,
0049 „Pa eto ih na nogama tvojim;
0050 „Uzeli mu laka dževerdana,
0051 „Pa eto ga o ramenu tvome;
0052 „Ako li se povratiti ne ćeš,
0053 „Ti obuci divan-kabanicu,
0054 „Te zakloni toke na prsima,
0055 „A povrati od šajka kalčine,
0056 „Te zakloni kovče i čakšire,
0057 „A naj tebe moga dževerdana,
0058 „Te šnjim idi u Lijevna grada.”
0059 Posluša ga Daničiću Vide:
0060 On obuče divan-kabanicu,
0061 Te zakloni toke na prsima;
0062 A povrati od šajka kalčine,
0063 Te zakloni kovče i čakšire;
0064 A povrati pušku Mal-aginu,
0065 I on uze pušku Mijatovu;
0066 Ode pravo, kud je naumio.
0067 Mirno dođe u Lijevna grada,
0068 I sakova toke i čelenke,
0069 Pa on pođe gore uz planinu.
0070 No kad dođe Turskoj karauli,
0071 Al’ tu bješe trideset Turaka,
0072 Metahu se kamena s ramena
0073 I skakahu skoka junačkoga;
0074 Kada dođe Daniiću Vide,
0075 On Turcima Turski selam dade,
0076 Turci njemu bolje privatiše:
0077 „Dobro dođe, neznana delijo!”
0078 Al’ da vidiš Daničića Vida!
0079 On uzima kamen na ramena,
0080 Jednom baci, te svijem odbaci;
0081 Jednom skoči, te svijem odskoči,
0082 Pa okrenu pravo u planinu.
0083 No eto ti Ture Mal-agića
0084 Sa Hajkunom svojom milom sejom,
0085 Kad dođoše Turskoj karauli,
0086 Žale im se Turci Lijevljani,
0087 Šta učini neznana delija.
0088 No da vidiš Ture Mal-agića!
0089 On ouze kamen na ramena,
0090 Jednom baci, dok vidu dobaci;
0091 Drugom baci, daleko odbaci;
0092 I preskoči skokom junačkijem.
0093 Tad’ viknuše Turci Lijevljani:
0094 „Vrat’ se amo, Bosanska delijo!
0095 „Odbaci ti Ture Mal-agića
0096 „I odskoči skokom junačkijem.”
0097 Kad to začu Daničiću Vide,
0098 Povrati se Turskoj karauli,
0099 Pa se hajduk bješe umorio,
0100 Te raspuči divan-kabanicu
0101 (Zasjaše se toke na prsima),
0102 Uze bacat’ kamena s ramena,
0103 Te Turetu dalek’ odbacio;
0104 No govori Hajkuna đevojka:
0105 „Zlo vi bilo, Turci Lijevljani!
0106 „Ovo nije Bosanska delija,
0107 „Već je ovo Daničiću Vide!
0108 „Vidiš, brate, toke babajkove!”
0109 Al’ je Vide Turski razabrao,
0110 Pa dovati laka dževerdana,
0111 I pobježe poljem ka planini,
0112 A ćera ga Ture na đoginu.
0113 Taman hajduk u goru zelenu,
0114 Turčin trže pušku kuburliju,
0115 Te on gađa Daničića Vida:
0116 Pogodi ga u nogu lijevu,
0117 Na desnu se hajduk dočekao,
0118 Dževerdanu živu vatru dao,
0119 Na dobro ga mjesto pogodio:
0120 Đe spučava toke na prsima
0121 Obali ga sa konja đogata;
0122 Ture pade u zelenu travu,
0123 Al’ ne može Vide da dopadne,
0124 Da mu rusu odsiječe glavu;
0125 U to doba dopadoše Turci,
0126 Da pogube Daničića Vida,
0127 No mu dobra sreća priskočila,
0128 Te mu puška bješe glasovita,
0129 Te se čula u Kunor planinu,
0130 Poznao je Mijat harambaša,
0131 ’Vaku riječ reče u družinu:
0132 „Braćo moja, trideset hajduka!
0133 „Eno puče laki dževerdane,
0134 „Vide ni je muke dopanuo.”
0135 Pa poskoči na noge lagane,
0136 Ode pravo niz goru zelenu,
0137 A za njime trideset hajduka.
0138 Taman Turci Vida da svladaju,
0139 A dopade trideset hajduka,
0140 Te s’ ud’riše Turci i hajduci.
0141 Po jednom se vatrom preturiše,
0142 Od Turaka malo tko uteče,
0143 Od hajduka malo tko pogibe,
0144 Osim jedan Lazo barjaktare,
0145 A rani se Daničiću Vide.
0146 Tu hajduci Laza ukopaše,
0147 Od Turaka šićar zadobiše,
0148 Pa se natrag u goru vratiše,
0149 Odnesoše ranjenoga Vida,
0150 Da se Vide planini vida.
0151 Tako svakom onome junaku,
0152 Koj’ ne sluša svoga starijega!
Napomene (iz knjige Boško Suvajdžić, Epske pesme o hajducima i uskocima)
[uredi]Izvor: Vuk, SNP III, br. 65. Prvi put objavljeno: Vuk, NSP IV, br. 35, str. 260-265. Pevač: Pesmu je Vuku poslao Vasa Popović, a bila je napisana rukom Marka Nemanjića. Motiv: hajduka prepoznaju kada ode u grad po toke za družinu. Komentari: Vid Daničić je epski junak nepoznat istoriji. Daničići su čuvena senjska uskočka porodica. Pesma hajduke situira u kraj oko Livna.
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 312-316.
- Boško Suvajdžić, Epske pesme o hajducima i uskocima, antologija, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2003., str. 264-268.