Večna pesma

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Večna pesma
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg


VEČNA PESMA


Duh razdragan, pa u borbu prne,
Napred grabi, nikad da se vrne,
Ljubi, peva, svaki nektar pije,
Snove brati, kumi maštanije;
Tek kad klone, traži trenut mira
Za nov život da moći pribira.

Dan za danom krši te i kosi, —
Zadovoljstva, uživanja nosi.
Tu je srce, ali ljubav gde je?
Sneg starosti već lagano veje;
Otima se tvoja duša živa,
Al' je, najzad, beo plašt pokriva.

Povučeš se u usamljen ug'o,
Sediš, ćutiš i razmišljaš dugo;
Pred tobom se ceo život stvori,
Pitam sebe: zar se za to borih?
Ceo život šarena ti šala,
Drama, što se brzo odigrala.

Sve kumire svoje vidiš male,
Ne razumeš strasti istutnjale;
Ništ' u tebi što pod nebo leće,
Nit' te ljubav, ni mržnja pokreće:
Mutne misli, bez duha i mari,
Još jedini nemili drugari.




Napomene[uredi]

  • Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Javor, 1890, br.7

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 68-69. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.