Večernja šetnja

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Večernja šetnja
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg

Večernja šetnja


Treptalo je, dušo, na zahodu sunce,
Po vrhovi daljni goreo je plam
Kad ti noga lepa na stazicu stupi,
Pored tebe niko, ja jedini sam.

Ka’ iz pene morske boginju večeri,
Nebesnih lepota najstroniji rod,
Praćenu vetrići i sveži i nežni
Lako te nošaše dostojanstven hod.

Na lepom ti oku umori i boli,
Brižnim čelom laka lepršala vlas,
I kad sunce zađe u dubine svoje
Poslednji odblesak zdravio je nas.

Gledasmo ga s visa sljubljenim pogledom,
Priljubih se nežno uz tvoj lepi pas,
U srcu talasi čemera i bola,
A tišina mirna svuda oko nas.

Gledeći u zahod sećah se starosti,
Danas, sutra — prah smo, mirna groba dva,
Pa pogružen kradom moljah se večnosti:
Da i večnog mira pored tebe dâ.

Napomene[uredi]

  • Ova pesma je prvi put objavljena u Žubori i Vihori, str. 147

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 25. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.