Večerasmo gospodske večere,
Večerasmo i cure gledasmo.
Sve su cure lepo nakićene,
Jedna nosi lale pozlaćeno.
Ja se sunu lale da voj uznem, 5
Cura itra, lale mi ne dava,
Već mi dava đogu da voj šećem,
Ja ga šećem i ga zapitujem:
„Konje, đogo ženjet li je gazda?“
Neje ženjet, misli da se ženi.“ 10
„Ako misli, mene traži!“
Pevač, mesto zapisa i napomena
Donja Lokošnica i druga sela.
Ova pesma se peva i u drugim prilikama; ispred svakog stiha se pripeva „oj“ ili „ej“.
Reference
Izvor
Dragutin M. Đorđević: Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, Naučno delo, Beograd, 1958., str. 630.
