Večer
| Večer Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Večer
Kraj prozora oba sedijasmo
Bezazleno, pored cveta cvet:
Na nebu je zalazilo sunce,
Ulicama vrvio je svet.
Iz vedroga, mirisnoga neba
Ševin, zvučan, orio se glas;
Plamenovi večernjega neba,
K’o dah neba, zlatijahu nas.
Na licu nam trepetali smesi;
Reč zvonila k’o ptičiji klik;
Slast mekano srce razigrala;
Vrelim žarom goreo nam lik.
Ti sanjao, ja zborio mnogo,
Pričao ti — oh, al’ Bože šta?
Ogrejano, bezazleno srce
Mnogo, mnogo govoriti zna.
Tad’ ulicom minu sprovod tužan —
Beše l’ momče, ili starac sed?
Ja ućuta, ti šapnuo tiho:
„Jednom ’vako i na nas će red”...
Kod prozora evo i sad stojim,
Na zahodu onaj rumen sjaj:
Ja uživam večernje blaženstvo,
A ti, druže, već odavna raj.
Napomene
[uredi]- Rukopis
Izvori
[uredi]- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 82-83. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|