Velika nedelja (drama u tri čina)/8
VIII
JOKA, PREĐAŠNjI
JOKA (Vraća se iz sobe sa punom torbom): Dajder, Roso, i jednu pogaču.
ROSA (Uzima torbu od majke, trkne do ognjišta i onde vadi iz dolapa te stavlja u torbu)
JOKA (Ode do ikone, otkida sa struka suva bosiljka jedan stručak i tura ga na dno torbe): Evo i ovaj stručak bosiljka. Kad te obujmi tuga za kućom, nek ti zamiriše; setiće te na materinu milost, setiće te na kuću. (Predaje mu torbu). ’Ajde, sinko, ’ajde. Ne ostavljaš me samu, Rosa će sa mnom. Pazićemo se, čuvaćemo se; ona će mi pomoći, ona potrčati, ona podržati, ona u bolesti pogledati... a evo Zorana, on će nas razgovarati, on će nam biti branilac. Idi, sinko!
IVAN: Poslušaću te, majko!
JOKA (Obveseli se): Je l’ hoćeš?
IVAN: Ne bih te nikad samu ostavio, al’ ovako, kad će Rosa ostati kraj tebe. Ja Rosi verujem, ja njoj mnogo verujem.
JOKA: ’Ajde, ’ajde, rano, ’ajde, kreći, u ime Božije! (Predaje mu torbu)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|