Vezak je vezla djeva Marija

---

[Vezak je vezla djeva Marija]^[1]

Vezak je vezla djeva Marija,
U belom dvoru na zlatnom stolu,
Vezak je vezla Bogu odeždu,
Na desno rame sunce i mesec,
A na prsima zvezdu Danicu, 5
Zvezdu Danicu i Preodnicu,
Vezući joj se malo zadrema,
Legla, prelegla sanak je snila:
Da se povila bela lozica,
Iz vedra neba djevi u nedra! 10
I trgnula se Bogorodica,
Trgnula se, a i prepala se
I ona ode ocu^[2] proroku:
„Oče proroče, star' duhovniče!
„Vezak sam vezla Bogu odeždu, 15
„Na desno rame sunce i mesec,
„A na prsima zvezdu Danicu
„Zvezdu Danicu i Preodnicu,
„Vezući se meni zadrema,
„Legla, prelegla sanak sam snila, 20
„Da se povila bela lozica,
„Iz vedra neba, meni u nedra!“
Al' govori stari duhovniče:
„Ti ćeš roditi Isusa Hrista,
„Isusa Hrista sina božijeg!“ 25
Od tog se ona mlada zastidi,
I ode u vodu da se utopi.
Ona u vodu, voda osanu,
Ona od vode voda izvire;
Ona u goru, da se obesi, 30
Ona u goru, gora polegne
Ona od gore gora s' uspravi!

---

Reference

1. Ova pesma je po svoj prilici postala od pričө o Kiru Persiskom; tamo vidimo: kako Astijag sniva, da je iz grudi ćeri mu Mandane iznikla loza vinova i celu Asiju zakrilila. Dozvavši proroke, rekoše da će mu kći roditi sina zavladati celom Asijom.
2. Od nekih sam čuo, gde pevaju: „I ona ode Vidu proroku, no kako mi je većina kazala ovako, kako je štampano, to sam tako i ostavio, no biće ovo drugo vernije.

Izvor

Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 18-19.