Vezak vezla robinjica Rosa,
Na pendžeru na bijeloj kuli.
Nalećeše gice lastavice,
Te Rosinu zamrsiše svilu;
A Rosa ih ljuto kunijaše: 5
„Hajte tamo, tice lastavice,
„Od gube vn otpanula krila,
„Što mi moju zamrsiste svilu!“
Pa se opet povratila Rosa:
„Bogom sestre tice lastavice! 10
„Odakle ste jutros polećele,
Nijeste li od zemlje Indije?“
A govore tice lastavice:
„Mi smo, Roso, od zemlje Indije!“
Progovara robinjica Rosa: 15
„Oj, boga vi, tice lastavice,
„Ja sam rodom od zemlje Indije!“
Sitne tice sitno govorahu:
„Kad nas pitaš, robinjice Roso,
„Kad nas pitaš da ti i kažemo: 20
„Sva su ti se braća iženila,
„Jutros ti se najmlađi ženjaše.
„Snaha ti je dar donijela,
„Majka ti ga u krilu držaše
„I groznije suzom potapaše; 25
„Uz darove mnogo naricaše."
— „Roso moja, moje čedo drago!
Da bih tebi opremila dara
Po slijepu milu bratu tvome,
Čuće tebe, a viđeti neće — 30
Kami će ti donijeti dara!
Da bih tebi opremila dara
No nijemu Nikoli rođaku,
Viđeće te gvoj rođak Nikola,
Viđeće te govorit ne može — 35
Kami ću te darivati Roso!“
Odlećeše tice lastavice
Pade Rosa na bijeloj kuli.
Kako pade, duša joj ispade,
Sve od želje s mila roda svoga. 40
