Vasa Rešpekt/XII
XII
Umre tamničar, koji je istina bio strog, ali ipak Vasi je činio mnoga dobra. Mnogo puta da se takvo što saznalo, bio bi i sam zatvoren. Dođe nov tamničar, ne strog, no baš nemilostiv. Neka strašna neotesana ljudina, na prsima zlatna i srebrna kolajna i krst "Kanonenkreuz"[1] od Lipiske Bitke.[2]
Došla je stroga naredba da moraju robijaši učiti zanat. Jedan robijaš, abadžija po zanatu, taj će ih učiti abadžiluku. Vasa neće da uči, komorati[3] se jede. Jedan optuži. denuncira Vasu tamničaru. Taj je obično optuživao. Jarostan tamničar izgrdi Vasu pod formom ukora, i kaže mu da će stradati ako se usudi još od posla otimati se. Vasa dozna denuncijanta robijaša. Napadne na njega sa takom žestinom, i poče ga gnjaviti da dušu ispusti. Ostali ne mogu da pomognu gnjavljenom robijašu: ne sme niko da priđe Vasi. On jednom nogom kleči na prsima dušmaninu, levom ga rukom drži za vrat, a desnom preti ostalima. Robijaši počnu se kod vrata rešetke derati za pomoć, jer Vasa će kamarata da udavi. Na viku dođe tamničar sa stražom i spase robijaša. Da docnije dođe - bio bi udavljen robijaš.
Žestoki tamničar digne štap, pa poče po Vasi udarati, no Vasa đipi kao ris, ne promišlja se, no odmah tamničara za prsi, pa ga onda s nogu prevali, i poče daviti. Da ne bi straže, ne bi tamničar više živ izišao. Robijaši ga ne bi odbranili. Straža poče pretiti Vasi da će odmah dešaržirati[6] ako ne pusti, ili će ga bajonetom probosti. Straža je poznavala divljeg tamničara, pa nije rada Vasu bez velike nužde da utamani, a toliko manje što je tamničar bio napadač, što opet nije u redu.
Vasa dobije kaštigu[7]. Kakvu? Neću ni da spominjem. No i tamničar je dobio veliki ukor, i jedva te ga nije i što gore postiglo. Vasu zatvore u jedan lagum samcata, jedno da ne udavi kakvog kamarata, drugo za kaštigu da ostane samcat. Vasa je zabeležen u robijaškom protokolu što se tiče vladanja kao "nepopravim", "incorrigible", ali nije morao abadžiluk učiti. Mahnuli su ga. Vasa to i voli.
Vasa je tako zadovoljniji. On nema ni onako druga ni prijatelja, osim Anice. Ali Anicu novi tamničar Vasi ne pušta. Kad dođe, otera je. Ona mu tek na sokaku može što dodati, kad ga straža prati a tamničara onde nema. Vasa opet žalostan što Anica ne dolazi. Zna da je tamničar ne pušta, zareče se osvetiti mu se, ma ga šta koštalo. Prilika će doći.
Vasa u tamnici od duga vremena pravi prstenje, lance i minđuše od konjske grive. Jedan husar, na njegovu molbu, iščupao mu iz repa njegovog milog paripa "Bećara" dlake, pa je od njih načinio Anici minđuše, lanac na vrat i prsten. I meni je načinio prsten i lanac na sahat, i svojim negdašnjim kamaratima takođe. Ja sam voleo taj mali poklon. Ali Anica ne bi ga dala ni za drago kamenje. U samoći tako, kad mu se i to dosadi, a on je naučio jednog miša da mu sa dlana hleb jede. U tamnici ima dosta miševa i, kad spava, trče mu preko obraza. Taj njegov miš naučio se baš onda pojaviti kad Vasa jede; bio je sasvim pripitomljen. Pa onda opet imao je velikog pauka krstaša koji mu je dolazio, i tako bi mu po ruci i prstima trčkarao. Na njegovoj paučini ostavljao ga na miru, i gledao bi ga kako muve i bube hvata. Kad ga pauk češće obilazi, to jest posećuje, bolje je volje: videće Anicu i nešto će mu pružiti. To ne fali. Pa opet iz duga vremena nanovo plete lance i prstenje. Od krpa i štrange i par klinova načini kao ljuljašku, pa tu sedne, baš do rešetke kud zraci prodiru, da može bolje videti.
Tamničar je znao i za miša i za pauka i za prstenje. Učiniće on da Vasi presednu miševi i pauci. Tamničaru je sramota bilo što ga je jedan robijaš gušao i gnjavio; on, posednik dveju medalja za hrabrost i lipiskog krsta, junak od Lipiske, to ne može tako ostaviti, no mora se osvetiti, i to junački. U jedno doba otide u lagum Vasi, sam, bez straže, u nameri da se s Vasom potuče izmeđ četiri oka, ili upravo da ga tuče. Otključa vrata, uđe, a Vasa baš daje hleba mišu. Miš, kad vide tamničara, pobeže. Tamničar pljesne štapom Vasu po ruci, pokida paučinu i ljuljašku, odskoči pa štapom ožeži Vasu. Vasa skoči, pa onda odbije rukom udarac, i juriš na tamničara. Sad se počnu boriti. Nije imao tamničar vremena ni sablju da izvuče. Jednako se gušaju; tamničar je jača, hrabra ljudina, katkad digne Vasu u vis da ga o zemlju tresne kao jaje, a Vasa tanak, elastičan, izvuče se, nogu od zemlje odbije i na posletku tamničara svali. Sad ga iz šaka više ne pušta;klekne na njega i davi ga. Tamničar riče kao vo, udaviće ga. Opet dotrči straža i izbavi ga. Vasa opet bude kažnjen, ali bi kažnjen i tamničar, jer se videlo da je on bio opet napadač.
Ovog tamničara premeste, dođe drugi. Ovaj je po Vasu bio mnogo bolji. Čuo je kakva čuda prave s Vasom, pa se mahnuo tiranskog postupanja, pa je savetom Vasu nastavljao. Sad može ponekad njemu doći i Anica. Vasa se malo opet smirio. Strastan kartaš, nema sad ni s kim da se igra, ali opet uvek ima kod sebe pak karata, pa ih razbacuje. Kartašu je lakše tek kad vidi kartu. Rado je metao na "lutriju". Koliko je puta dobio "ambo"[6] ni računa nema, a dobio je i jedan poveći "terno"[7] od šest stotina forinata. Nešto je dao od toga gospođi tamničarci za njenu i muža joj dobrotu kao podarje, nešto sebi zadrži, a ono drugo da Anici, da nešto za sebe upotrebi, a ono ostalo u sahranu uzme. Vasa nije bio željan novaca, još je on po" gdekojem robijašu delio, osobito koji je imao dece. Ma da je u lancima, ali je po ulicama išao slobodnim licem; sav ga grad poznavao, i mnogi bi ga sažaljevali.
Tako provodi Vasa u tamnici dane i godine.
Najveći teret ležao je na srcu, na imenu njegova strica, čika Jose. Možda bi mu kako god za rukom pošlo da ga odavde kakvim uplivom u drugi kakav grad premeste, ali onda još gore: u slučaju kakvog Vasinog izgreda ovde može koju dobru reč prosloviti, ali na dalje, teško je.
No sad da vidimo, dok se Vasa tako pati, šta drugi rade.
Objašnjenja
[uredi][1] - Kanonenkreuz, nem., topovski krst.
[2] - Lipiska Bitka, bitka kod Lajpciga, 18 oktobra 1813, kada su saveznici pobedili Napoleona I.
[3] - Komora, franc. camarade, drug.
[4] - Dešaržirati, franc. decharger, opaliti.
[5] - Kaštiga, tal. Castigo, kazna.
[6] - Ambo, tal. ambo, dva dobitka na lutriji.
[7] - Terno. tal. terno, tri dobitka na lutriji.