[Vala bogu, fala jedinome]
Vala bogu, fala jedinome,
Sastali se trojica drugari,
Koj ni jedan za kuću ne mari.
Tu je bio Marko Kraljeviću,
Tu je bio Miloš Obiliću, 5
Tu je bio Kosančić Jovane.
Progovara Kraljeviću Marko:
Čuješ mene pobratim Miloše,
Teško me je dremka oborila,
Deder mene pesmu da zapoješ, 10
Ega bi se drema mi odbila.
Progovara Miloš Obiliću:
Čuješ mene pobratime Marko.
Ja bi tebe pesmu zapojao,
Al su mene vile zapretile, 15
Da ne pojem pesme glasovite,
Da ne pojem kroz Miroč planine.
Progovara Kraljeviću Marko:
Deder mene pobratim Miloše,
Deder mene pesmu glasovitu, 20
Dok je Marko na šarenog konja,
Neće tebe vila da ustreli.
Sasluša ga Miloš Obiliću,
Viče Miloš pesmu da mu peva.
Takoj ga je l’ko zapevao, 25
Svo je lisje od goru padnulo.
Sasluša ga vila Rafijojla,
Di gu Miloš pesmu zapevao,
Planu vila kako živa vatra,
Pa se pusti dole po oblake, 30
Spazi vila di gu Milsš peva,
Ustreli ga baš u belo grlo.
Pade Miloš na zelenu travu.
Progovara Miloš Obiliću:
Kuku mene do boga jednoga, 35
Di pogibo pri svog pobratima.
Planu Marko kako živa vatra.
Fati Marko šarenoga konja,
Pa je Marko konju govorio:
Čuješ mene moje dobro-konje. 40
Deder mene vilu da uvatiš.
Ako li mi vilu ne uvatiš,
Oba ću ti oka izvaditi,
Sve četiri noge polomiti,
Pustiću te kroz Miroč planine, 45
Da si ideš od jele do jele.
Ako li mi vilu ti uvatiš,
Raniću te s toga belog leba,
Pojiću te s toga rujnog vina.
Skoči Marko na šarenog konja, 50
Potera ga kroz Miroč planine,
Al’ je Šarac dosta ljutit bio.
Pa je šarac vilu prominuo.
Al’ je spazi Marko dobar junak.
Dobar junak na šarenog konja, 55
Spazi Marko vilu Rafijojlu,
Pusti Marko tešku topuzinu,
Udari gu baš u desno krilo.
Pade vila na zelene trave,
Vila pade. a Marko dopade. 60
Progovara Kraljeviću Marko.
Poogovara svoje posestrime:
Čuješ mene moja posestrimo,
Što si danas ovoj uradila.
Ustreli mi moga pobratima, 65
Pobratima Miloš Obilića.
Ću otsečem tuja desnu ruku.
Ću izvadim tvoja oba oka,
Ću te pustim kroz Miroč planine,
Da si ideš od jele do jele. 70
Progovara vila Rafijojla.
Progovara svome pobratimu:
Čuješ mene pobratime Marko,
Pusti mene danas u životu,
Pusti mene do Miroč planine, 75
Da naberem svakejake travke,
Da zapojim tvoga pobratima,
Da gu Miloš još bolje odpeva.
Sasluša gu Kraljeviću Marko,
Pusti Marko vilu Rafijojlu, 80
Pusti vilu do Miroč planine,
Da nabere svakejake travke,
Čeka Marko vila nedoodi.
T’d se Marko l’ko nakašljao
Sasluša ga vila Rafijojla. 85
Progovara vila Rafijojla:
Evo mene pobratime Marko,
Evo mene s’s travke doodim.
S’ travke dođe vila Rafijojla,
S’ travke dođe Miloša zapoji, 90
Ripnu Miloš na noge lagane,
Viče Miloš pesmu da gim peva,
Takoj gu je l’ko zapevao,
Svo je lisje od goru padnulo.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
