VLADAN ARSENIJEVIĆ (1848 — 1900)
Vladan Arsenijević rodio se 22. I 1848. u Deliblatu (Banat), u svešteničkoj porodici. Dok je od oca Petra naučio crkveno pismo n slavenoserbski, koji će mu, kasnije, dobro doći pri leksikografskom radu, od majke Julijane čuo je prve narodne pesme i već kao gimnazijalac, otpočinje sa njihovim prikupljanjem.
Gimnaziju je sa odličnim uepehom završio u novosadskoj realci, a više prirodne nauke na budimpeštanskom univerzitetu studira kao pitomac Tekelijanuma. Godine 1869. izabran je provizorno na godinu dana za profesora novosadske realke. U periodu 1869—1870, Vladan Arsenijević je, u Vudimpešti, sekretar omladinskog društva „Preodnica", kada i zamenjuje svoje kršteno ime Vasilije srpskim imenom Vladan.
Od 1871. do 1875., Vladan Arsenijević predaje u novosadskoj realci, a kada se škola zatvori, ostaje godinu dana bez službe. U tom razdoblju, bio je član književnog odeljenja Matice srpske i urednik Glasa naroda (1872—1873), zajedno sa Pantom Popovićem.
Godine 1877., postavljen je za profesora prnrodnih nauka i matematike u Srpskoj ženskoj učiteljskoj školi u Karlovcu, gde ostaje do smrti 14. XI 1900. godine.
Arsenijević se od mladih dana bavio literaturom. Kao dobar znalac iemačkog i ruskog jezika, prevodio je knjige i članke iz oblasti prirodnih nauka i književnosti. Od prevoda sa ruskog izdvaja se roman Očevi i deca od P. Turgenjeva (1869), kao i pripovedke: Ruđin, Dnevnik zališna čoveka, Lovčevi zapisnici i Muma; od prevoda sa nemačkog, značajna mesta zauzimaju naučne knjige: Zoologija — Oskara Šmita i Botanikaa de Barija, kao i još neobjavljen prevod Natan Mudri od Lesinga.
Pored prikaza i recenzija koje je Arsenijević objavljivao po bosanskim i vojvođanskim časopisima (Javor, Bosanska Bila itd.), treba istaći dva njegova pedagoška udžbenika. To su Kako se može proizvesti svetlost i toplota (1868) i Zoologija za učiteljske i više devojačke škole (N. Sad, 1879). Njegovu knjigu Nauka o bilju od Pokornog, otkupila je 1874. godine Matica srpska. U Arsenijevićevoj rukopisnoj zaostavštini, koja se, danas, nalazi u Etnografskoj zbirci Istorijskog arhiva SANU, sačuvano je nekoliko njegovih uspelih pesničkih pokušaja kao i romanti-čarska poema Mučenik.
Sve to predstavlja, ipak, samo mali deo Arsenijevićeve književne angažovanosti. On je ceo život posvetio radu na prikupljanju leksikografske građe za izradu jedinstvenog jestastveničkog rečnika i beleženju narodnih pesama, pripovedaka, narodnih igara, poslovica, zagonetki, basmi i ostalih narodnih umotvorina po Banatu, Bosni i istočnoj Srbiji.
Posle njegove smrti, Petar L. Ratkovpć, profesor gimnazije rakovačke, „podnosi Srpskoj akademiji nauka izveštaj o zaostavštini pokojnog V. Arsenijevića, koja se ima ustupiti Akademiji" a koja se sastoji iz više stotina zapisanih narodnih umotvorina i 265.928 rečničkih jedinica.
Izvanrednim poznavanjem jeznka i četrdesetogodnšnjim radom na izradi rečnika, Vladan Arsenijevnć je ostavio neizbrisiv trag u istoriji filoloških nauka. O njegovom značaju i leksikografekom autoritetu, najbolje govori nekrološka beleška Petra Radulovića, upravitelja Učiteljske škole u Karlovcu (Školski list, 1900, 184—185): „Kad se Daničiću kao tajniku Jugosloveneke Akademije poverilo, da uređuje „Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika", nastalo je izmeću njega n Vladana skoro posvednevno pismeno razgovaranje, tada je Vladan često odlazio u Zagreb Daničiću, da s njime izmeni mišljenje svoje.“
Bladan Arsenijević je stanovao u Karlovcu kod katihete Manojla Grbića. Kuću je vodila udova Sofija Branješevićka o kojoj nam P. Radulović ostavlja sledeće podatke: „Ta je gospođa bila neobično bistra i razborita, a nije znala drugog jezika nego samo srpski, a to je bila za Vladana prava sreća. „Teta“ (tako smo je svi zvali) bila je prava riznica za knjigu srpsku. Iz njenih usta Bladan je zapisao nebrojeno lepih poslovica, divnih fraza, ali najglavnije bilo je ipak naglašavanje reči, u tom je Teta bila „nepogrešiva". Što u tom Daničić nije znao, on je pitao Vladana, a što ni Vladan nije znao, to je znala Teta. Njojzi knjiga srpska ima mnogo da zahvali, što je Vladan
mnogo preko 50.000 srpskih reči lepo da razjasni i svakoj reči da odredi svaki naglasak njen."
Arsenijevićev život sagoreo je na naučnom poslu koji mi donosi trenutnu slavu i zahteva skromne entuzijaste, ali delo koje nam je Arsenijević ostavio za sobom predstavlja krupan doprinos našoj nauci kome se tek danas može oceniti prava prednost. Na kraju, treba napomenuti da je Vladan Arsenijević svoju veliku biblioteku od 20.000 svezaka zaveštao novosadskoj gimnaziji, Matici srpskoj i Srpskoj učiteljskoj školi u Karlovcu, potvrđujući, i na taj način, nesebičnu odanost svome rodu.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Miodrag Maticki, Od sna do zapada: lirske pesme banatske vojne granice iz zbirke Vladana Arsenijevića, Vršac, Klub pisaca, 1967., str. 65-67.