Budi hrabar...
| Budi hrabar... (1892) Pisac: Risto J. Odavić |
Budi hrabar kada tuga dođe,
Stegni srce u slomljenim grudma;
Snosi tugu, dok jednom ne prođe, —
Al je nikad ne pokazuj ljudma!
Trpi hrabro što ti sudba dade,
Ne daj suzi da ti oko muti;
Ne daj da se sa srce iskrade, —
Pred ljudima na dobro ne sluti.
Za slabijeg smatraće te ljudi,
Kada vide suzne oči tvoje;
Tvrđe su im od kamena grudi,
Pred patnikom sa prezrenjem stoje.
S tugom nemoj međ ljude da zađeš,
Ismejaće udese ti ude;
Ali kad se u samoći nađeš,
Ti oplakuj i sudbu i ljude!
Beograd.
Izvor[uredi]
1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 16, str. 243.
|