[Braćo draga i družino moja]
Braćo draga i družino moja,
Slušaj pesmu od ovoga boja.
Gusle moje malo zagudite,
Braćo moja, malo umuknite,
Da se braćo, malo poslušamo. 5
Da vidimo šta je sada bilo
U ovoga doba nesrećnoga.
Što je Srbin pretrpeo muka,
Napisaće moja desna ruka,
Da čitate od zore do mraka 10
Što je stari sastavio Raka.
Nijedan me rat nije minuja,
Ni ovaj me nije prominuja.
U iljadu i devet stotinu,
Četrdeset i prvu godinu, 15
Kada Nemac napade Srbiju,
Kad nam beše Srbija propala
I Nemačka beše zavladala,
I slobodu našu nam uzela,
(Svi uzmite marame u ruke, 20
Setite se one strašne muke
Pa brišite suze od očiju),
Donesoše zakon u Srbiju:
Sto Srbina za jednoga Nemca!
Na sve strane ubistva i klanja, 25
Paljevine, braćo, i pljačkanja,
Svud se narod goni i zatvara,
Od sela sve zgarišta stvara.
Pa kad poče jauk i kukanje,
Po apsama poče zatvaranje, 30
Po selima podiže se buna,
To je bilo u meseca juna.
Neće Srbin da podnosi muke,
Koji pušku, koj motku u ruke!
Podeli se narod na partije, 35
Poče da se međusobom bije,
Stade mržnja među svoje braće,
Ne zna narod kuda će i šta će,
Na sedam se partija podvoji,
Svaka za se sama zakon kroji, 40
Ne zna narod kuda mu je bolje,
Poče da se krvavi i kolje.
Nemačka je politika bila,
Te naš narod ona zavadila.
Kad nastupi četeres i treća, 45
Narod poče naglo da se kreće,
Da se kreće i da se rešava,
Da se više u rukv ne dava,
Da se mora krvavi i gine,
Oće Nvmac da budemo sluge, 50
Da čuvamo vozovv i pruge.
Jedno poče u šumu da beži,
Koj ostade, ne sme dom da leži,
Još uveče u polje iskoči,
Svunoć ne mož’ da zaklopi oči, 55
Da ga ne bi blokada vatila,
Da ga ne bi na smrt osudila.
Jedne noći oko deset sati,
....................................................................
Kad najvvća tišina uvati, 60
Po selu se razlajaše pseta,
Birov viče svakog iz kreveta:
— Ajte brzo, svi na zborno mesto.
Partizani ne dolaze često.
Došo Stole i Svetozar Krstić, 65
Došo Milča i s njim i Lugarac,
A sa njima dosta partizana
I to, braćo, vojska odabrana,
Što ranije beše kidisala,
Što se nije Nemcima predala. 70
Kad se skupi narod na zborište,
Deca kući počeše da pište.
Na zborište svakoga prozvaše
I svakome ovako kazaše:
— Braćo draga i drugovi moji, 75
Znate, braćo, šta se za nas kroji;
Sad jv Nemac počeo da gubi,
Pa oće nas na smrt da osudi,
Nego ajd’mo svi složno u šumu.
To rekoše pa se izgubiše, 80
I u šumu raspored dobiše,
Odvojiše brigade i čete,
I Nemačkoj napraviše štete:
Polupaše pruge i vozovi,
Miniraše na reke mostovi, 85
I centrale naše miniraše,
I vidvla više im ne daše,
Popališe slagalište hrane,
Te da njima ništa ne ostane,
Posekoše telefonske žice, 90
Da nemaju veze jedinice.
....................................................................
Vide Nemac šta mu Srbi rade
Pa se brzo po akcije dade;
Kamioni jure na sve strane 95
Da od narod ništa ne ostane,
Na brzinu da narod porobe,
Da naš narod za Nemačku vode.
Svake noći počeše blokade.
....................................................................100
Sve se beše od stra zaplakalo,
Jer za sina, uvatiše oca,
I odma ga tera za taoca.
Ti će platiš za tvojega sina —
Sinkovačka će znade ledina.105
