Vezak vezla Ocinjka đevojka
Na najvišoj kuli od Ocinja,
Vezak vezla, u more gledala,
U moru je jedra sagledala,
Te staricu majku dozivala: 5
„O starice, mila moja majko!
„Što se ono u moru bijeli?
„Il' su lovci, ili su trgovci?
„Ali moja braća od Ocinja?“
Starica joj govorila majka: 10
„Nit' su lovci, niti su trgovci,
„Nego tvoja braća Ocinjani,
„Oni nose Lipa Peraškoga,
„I u grbu Vickovića Muja.“
Kad začula Ocinjka đevojka, 15
Đerđevom je o tli udarila,
Ona pođe k moru debelome.
Pa se moli bratu rođenome:
„Daj ti mene Lipa Peraškoga,
„I u grbu Vickovića Muja, 20
„Baciću ga u dno od tamnice,
„Moriću ga i glađu i žeđu.“
Brat je seju svoju poslušao,
Darova joj Lipu iz Perasta
I darova Vickovića grbu, 25
Ne meće ih u dno od tamnice,
No meće ih u bijele dvore,
Te im dava piva i jestiva.
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 168-169.
