Svilu mota Osmanagovica,
Tri lahti je svile pomrsila,
Zalvici je svojoj govorila:
„Aj, zalvice, po Bogu sestrice,
Tri sam lahti svile pomrsila — 5
Nemoj kazat dragomu mojemu!"
Ona kaže staroj majki svojoj:
„Aj, starice, stara majko moja,
Svilu mota Osmanagovica —
Šest lakat je svile pomrsila!" 10
Majka kaže Osmanagi svomu:
„Aj, Osmane, drago dite moje,
Svilu mota Osmanagovica —
Devet lakat svile pomrsila!”
Al govori Osmanagovica: 15
„Ako sam ju pomrsila mlada,
Nije mi je kupovao dragi,
Moja su ju bratja kupovaii!”
Osmanu se j’ vrlo nažal dalo,
Udri dragu zlatim buzdohanom, 20
Buzdohanom po košulji tankoj;
Buzdohanom kuda zasigaše,
Tud s košuljom meso otpadaše.
Al je mudra Osmanagovica,
Nij’ košulje od krvce oprala 25
Dok ne pridu bratja u pohode.
Kad su prišli bratja u pohode,
Oni su joj mladoj govorili:
„Bora tebi, draga sele naša,
Kako živeš s dragim u ljubavi?" 30
„Poznat ćete, mila bratjo moja,
Kako živem s dragim u ljubavi!"
Pokaza im krvavu košulju.
Kad vidiše nje mila bratjica,
Kad vidiše krvavu košulju, 35
Pogubiše agu Osmanagu,
Odvedoše Osmanagovicu,
Odvedoše bilu dvoru svomu.
