Bratskoj krvi
Hajde u kraj, gde se Avesalom ruga!
Tamo leže kosti tvoje braće pale,
Što ponoći svake, kô u znak neduga,
Dižu se i kunu i plaču i žale.
Tamo trunu srca palih ti predaka,
A nad njima porok sramno kolo plete;
Mesto voštanica, himne i bajaka,
Razrivenim grobljem jetke psovke lete.
Tamo leže kosti moje braće časne,
Što stub slave podigli su sobom,
Kad nas Gospod pozva sred Nedelje Strasne
Da kap bratskog pića dokažemo grobom.
Misao nas ista u te gore zove,
Da tamjanom svoje okadimo rake;
Pobusajmo groblja, koja podsmeh rove,
Istovetnih boja razavimo trake.
Jer zovu nas mrtvi, da krst časni vide
Pogrebeni dani nekadašnjeg slavlja.
Očitajmo tamo, oborivši džide,
Liturgiju, da je vek veku ponavlja.
1917