Boj u Martiniće Crnogoracah s Kara – Mahmutom Bušatlijom
0001 Na tisuću i sedme stotine
0002 devedeset i šeste godine,
0003 Mahmut vezir sovjet učinio
0004 u bijelu Skadru na Bojanu.
0005 Svu gospodu tursku izabranu
0006 na divan je bio sakupio,
0007 pa im ’vako Mahmut govorio:
0008 "Evo zgoda, moji vitezovi!
0009 Da mi silnu vojsku sakupimo,
0010 i da Crnu Goru osvojimo,
0011 Crnu Goru i Primorje ravno,
0012 kakono smo žuđeli odavno,
0013 do bijela grada Dubrovnika,
0014 to je moja želja prevelika;
0015 a sad nejma u Boki Kotorskoj
0016 principova broda nikakvoga,
0017 ni golema u Primorje momka,
0018 no sve pođe u Taliju ravnu,
0019 da čuvaju Mletke od Francezah,
0020 kojizi su naši prijatelji,
0021 oni će nam u pomoći doći,
0022 kako su mi skoro obećali
0023 na dogovor što smo svijećali.
0024 Crna Gora nije u jedinstvo,
0025 s nama boja učinjeti neće,
0026 jer ja imam neke prijatelje,
0027 kojizi su lakomi na blago,
0028 učiniću što je mene drago.
0029 Ali evo moje rane ljute,
0030 Brđani mi zatvoirše pute,
0031 te ne mogu sastaviti vojsku
0032 od sve ravne zemlje Arbanije,
0033 Arbanije i Hercegovine;
0034 no ću pređe vojsku sakupiti,
0035 i ognjene vjetre obratiti
0036 na Pipere i Bjelopavliće,
0037 porobiću malo i veliko,
0038 a sažeći ognjem svekoliko,
0039 na Nikšiće tabor učiniti,
0040 tu na troje vojsku dijeliti:
0041 jednu slaću put Novske države;
0042 druga vojska valja da se vrati
0043 i da ide preko Gore Crne,
0044 da udari na Primorje župno,
0045 to da bude i principu jadno;
0046 treća vojska po moru brodovi,
0047 neka vozi bumbe i topove,
0048 prah, olovo i drugu zahiru,
0049 nek o boju radi a ne miru.
0050 Postaviću brata Ibrahima
0051 u Novome gradu bijelome,
0052 neka, reče, i Latini znadu,
0053 kolik’ znači sablja Mahmutova;
0054 a sinovca mladoga Mehmeda,
0055 u Dubrovnik neka gospoduje,
0056 da se ovo na daleko čuje."
0057 Pa je sitnu knjgu nakitio,
0058 i šalje je preko Gore Crne,
0059 na Cetinje, na sred gore Crne,
0060 a na ime u Petra vladike,
0061 u knjigu je vezir besjedio
0062 i vladiku milo pozdravio:
0063 "Prijatelju, Petre Petroviću!
0064 Moš’ li znati, jes’ li zapazio?
0065 Od kada su Brda nastanula,
0066 to je raja baba moga bila,
0067 a sad ima doba nekoliko,.
0068 ka su mi se Brda pohasila,
0069 ne daju mi pare ni dohotke
0070 i nikakva careva harača,
0071 no mi čine zulum po krajinah,
0072 provaljuju dvore i stobore,
0073 a ćeraju konje i volove,
0074 bule robe, a sijeku Turke,
0075 i ćeraju ovce i jaganjce;
0076 no evo sam vojsku sakupio,
0077 i ognjene vjetre obrnuo
0078 na Pipere i Bjelopavliće,
0079 no ako ćeš da smo prijatelji,
0080 nemoj njima biti u pomoći,
0081 nemoj njihno robje prifatiti,
0082 da uteče u sred Gore Crne,
0083 ti ako ćeš da se ne svadimo."
0084 Kad vladici taka knjiga dođe
0085 te on viđe što mu ona piše,
0086 tople su ga suze propanule,
0087 pa je tište u špag od dolame,
0088 a svoje je sluge okupio,
0089 te ih posla preko Gore Crne.
0090 Crnu Goru na zbor sakupio,
0091 među njima sovjet učinio,
0092 i ovako njima govorio:
0093 "Crnogorci, moja braćo draga,
0094 nuto nama nenadnoga vraga"!
0095 Evo me je knjiga dopanula
0096 od Mahmuta paše Bušatlije,
0097 kojino je pređe dolazio,
0098 i proz crnu Goru prolazio,
0099 i neslogu našu opazio,
0100 još je pozn’o naše Košćelice,
0101 njima trza naše utrobice.
0102 Kad sam bio u zemlju rusinsku,
0103 tad’ je moju crkvu opalio,
0104 naš manastir na polje Cetinjsko,
0105 razorio, zemljom poravnio,
0106 pa opeta vojsku evo diže
0107 na Pipere i Bjelopavliće!
0108 Ema nije Mahmut opsilio,
0109 teke što se malo posilio.
0110 No sad, braćo, ako boga znate,
0111 da idemo u Bjelopavliće,
0112 da čekamo Mahmuta vezira!"
0113 Crnogorci kad ga razumješe,
0114 tu vladici tvrdu vjeru dašđe,
0115 da Brđane nikad ne izdaju.
0116 To vladika jedva i čekaše,
0117 viđe slogu pak se veseljaše,
0118 i ovako paši odgovara:
0119 "Što mi pišeš, Mahmute vezire,
0120 da ne dadem pomoć Brđanima,
0121 to mi nemoj opet spomenuti,
0122 to mi neda zakon učinjeti.
0123 Može l’ žnati, jes’ li zapažio,
0124 kad si Crnu Goru prelazio,
0125 peko vjere, a na prijevaru,
0126 kad si moju opalio crkvu
0127 i manastir na polje Cetinjsko?
0128 Ti se teške rane udario,
0129 svakojemu redom Crnogorcu;
0130 no prođi se brdske sirotinje,
0131 ne vrijeđaj rane crnogorske
0132 da te zmija ne udari ljuta!"
0133 Za to Mahmut ne obrće glavu,
0134 no sakupi i podiže vojsku,
0135 na Doljane više Podgorice,
0136 tu razape bijele čadore,
0137 i tu silan tambor učinio;
0138 ma vladika tope užižaše
0139 na visoku goru Vrtijeljku,
0140 i glavar’ma knjige opravljaše,
0141 da klikuju braću Crnogorce,
0142 sam pokliče najbliže junake:
0143 Cetinjane i Bajice rabre,
0144 pa otide u Bjelopavliće
0145 su stotinu i pedeset drugah.
0146 To kad čuše mladi Crnogorci,
0147 da je kome stati pogledati,
0148 kako hitro na noge skočiše,
0149 a šarene puške dokopaše,
0150 ostaviše majke i ljubovce
0151 i čobani u planine ovce,
0152 svaki hita, za vladiku pita,
0153 doklen su ga pristignuli bili;
0154 preko Zete vode pregaziše,
0155 na Slatinu tambor učiniše,
0156 Mahmut vezir diže čadorove
0157 sproću Spuža više Derdemeza,
0158 pod zelenu goru Visočicu.
0159 U Vezira dvadest hiljad’ vojske,
0160 kod vladike tri hiljade drugah,
0161 ema što je vladičina vojska!
0162 To su mrki od planine vuci,
0163 što pred vojskom jesu čelovođe,
0164 to su, pobro, krilati orlovi;
0165 što l’ u vojsku jesu barjaktari,
0166 to bijahu sivi sokolovi.
0167 Vika telar Mahmuta vezira:
0168 "Ko će živa ufatit vladiku,
0169 evo njemu Zeta zemlja ravna
0170 i u Zeti tri bijela grada,
0171 i suviše tri tovara blaga!"
0172 Veli Jakup Serdarević-aga
0173 i delija Mehmed Kokotlija:
0174 "Mi ćemo ga živa ufatiti!"
0175 No ne vele Turci akobogda,
0176 te im bože ni pomoći neće.
0177 A vladika okupi glavare,
0178 te su oni obrnuli vojsku
0179 pred bijelu Aranđelsku crkvu;
0180 tu im nauk i blagoslov daje.
0181 "Crnogorci, moja braćo draga!
0182 Svi budite srca Kraljevića,
0183 a desnice od Sibinja Janka!
0184 Jednokupno nože povadite,
0185 a časnim se krstom prekrstite,
0186 i višnjem se bogu preporuč’te,
0187 pa u Turke juriš učinite!
0188 Bog će nama u pomoći biti,
0189 Mahmuta će pomoć’ pridobiti."
0190 Pa je divno razredio vojsku,
0191 on sve meće pleme do plemena,
0192 a pred vojsku dobre načelnike,
0193 koji žele s Turkom vojevati,
0194 i načinom š njima boja biti.
0195 U četvrtak razredio vojsku,
0196 a u petak udariše Turci,
0197 na julija dan jedanaesti,
0198 baš na praznik svete Jefimije,
0199 u malehno selo Martiniće.
0200 Nad njima se tmina ufatila
0201 a u tminu puške sijevaju,
0202 ne bi reka, mio pobratime,
0203 da je ono bojak ognjeviti,
0204 nego sudnjij danak strahoviti.
0205 Šest sahatah boja žestokoga
0206 nemilo se krvca proljevaše
0207 po mejdanu i oko mejdana,
0208 a kad bilo dnevi oko podne,
0209 tada Turcim’ obrnu neruka.
0210 To viđeše mladi Crnogorci,
0211 halaknuše, boga pomenuše,
0212 a časnim se krstom prikrstiše,
0213 jednokupno puške opališe,
0214 pak plamene nože povadiše,
0215 i u Turke juriš učiniše,
0216 ćerajući, Turke sijekući
0217 niz krvave Mline Martinićske.
0218 Tu je turska pogibija bila,
0219 tu i serdar Bošković Mijajlo
0220 udario Turkom iz prijeka,
0221 tu i sreća jeste nanijela
0222 baš junaka i gospodičića
0223 po imenu Petrovića Sava,
0224 a mlađega brata vladičina,
0225 na deliju Mehmed Kokotliju,
0226 za grla se b’jela ufatiše,
0227 nosiše se tako nekoliko,
0228 dokle Savu bog i sreća dade,
0229 Turčin pred njim na koljena pade
0230 i Savo mu posiječe glavu.
0231 No da vidiš vojvodića Bega,
0232 šta je Turak’ pogubio tada,
0233 broja s’ ne zna, no je ves u krvi;
0234 još mu sreća nanijela bila,
0235 te Jakupa Serdarević-agu,
0236 desnu ruku Mahmuta vezira,
0237 ubiše se kako se zgledaše,
0238 mrtav pade Jakup Serdarević,
0239 a Bego mu posiječe glavu.
0240 Tu pogibe vojske od Turaka
0241 kolik’ nije poginulo nigda
0242 na Brđane i na Crnogorce,
0243 a pogibe vladičine vojske
0244 svega na broj osamnaest’ drugah,
0245 no međ’ njima tri dobri viteza:
0246 Krcun Savov od mjesta Bjelicah
0247 i barjaktar Stanko s Ljubotinja,
0248 a od Brdah Vojvodića Bego;
0249 no im ime nigda ne umira,
0250 kad razbiše Mahmuta vezira,
0251 svojoj braći diku ostaviše,
0252 što u tome boju zadobiše.
0253 Bog im dao u raju naselje,
0254 a živijem zdavje i veselje.
0255 Petru svjeta obraz na krajinu,
0256 ka i letnje sunce na planinu!
