Srpska vojska na Krf pala,
Po ostrvo žagor bruji.
Iz oblaka kiša lije,
Uzburkano more huji.
Pod stoletnim maslinama 5
Šatori se srpski bele
Pod njima se odmaraju
Srpske čete preživele.
Šatori su tesna kuća,
Al za sve ima mesta. 10
Zgrčio se drug do druga,
Te je tako toplo svima.
Razgovor se živo vodi,
Na priču se priča niže,
A dosetke i pošalice. 15
Jedna drugu burno stiže.
Samo jedan vojnik mladi.
Mutna oka, bleda lica,
Ćuti tužno –neveselo.
Sred pesama i pošalica. 20
A i njega zadirkuju.
I sa njim se svako šali,
Ded olakšaj srcu svome.
Proveri nam tajne tvoje.
To će priča lepa biti, 25
Pričaj druže Radivoje.
Radivoje mahnu rukom,
Ispuniću vašu želju.
Al to će i kraj biti,
Vašoj šali i veselju. 30
Krvava je moja priča,
To je bilo posle onog,
Na Moravi ljutog boja.
Neprijatelj beše jači,
Mi moramo dalje ići, 35
A ja reših na rastanku,
Časak svome domu sići.
Stigoh kući ali kasno,
Tamo već behu bugari.
Evo prve strašne slike, 40
Obešen mi babo stari
A na pragu, jao bože!
Sva u krvi majka leži,
I slabačkim glasom viče:
„Radivoje sine beži.“ 45
A ja majku neposlušah,
Već u kuću stupih.
Izludeti tada htedo!
Pokraj moje mrtve ljube,
Leži moje mrtvo čedo. 50
I ono se nevinašče,
Već rastalo s ovog sveta.
Video sam da je bilo,
Probodeno bajonetom.
A u drugom kraju sobe, 55
Gde ikona stara stoji,
Kao da su u gostima,
Vino piju šest bugara.
Meni krvac zali oči,
Pa ja jeknem iz dna grudi: 60
„Prostite mi mrtve duše“!
U pakao vi neljudi.
Pa ubacim jednu bombu,
Usred one rulje klete,
I nijedan od bugara, 65
Ne umače od osvete.
Od tog dana porušenog,
Dim se diže u visine,
A kad plamen sve priguši,
Ja umako u planinu. 70
Ne da sklonim pustu glavu,
Nisam zato još na svetu,
Već i dalje da produžim,
Strašnu kaznu i osvetu.
Radivoje svrši priču, 75
Pod šatorom tajac nasta,
Niko ništa ne govori.
I disanje ko da zasta,
Tako malo zaćutaše,
Povikaše svi iz glasa: 80
„I mi ćemo s tobom druže,
U osvetu svakog časa.“
Napomene uz pesmu
Zapis: 1978.godine selo Ladovica, Vlasotince
Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica Vlasotince
Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar
Napomena: Ovu rodoljubivu pesmu sam zapisao i objaviop na forumima pod naslovom:”BOJ NA MORAVI”-ali zbog dijalketološkog poimanja sam je ovde “prepravio” pod naslovom “BOJ NA MORAVU”-podvukao: M.M, 18.septembar 2013.g, Vlasotince).
Kod mosta na južnoj Moravi na putu Vlasotince-Leskovac, povodom borbe srpske vojkse sa bugarima stoji spomenik od 1915. godine poginulim srbima u Prvom svetskom ratu sa bugarima. Prema kazivanju bratanca Tomislava Nikolića(na internet lista „Politika“14/09/2008.godine-povodom proboja Solunskog fronta srpske vojske septembra 1918. godine), Radivoje iz ove rodoljubice srpske pesme(sa stricem Veljkom) –Nikolić, su poginuli u tom proboju i njihova imena se nalaze na spomen ploči škole u Gornjem Krnjinu, puta Vlasotince-Pirot u lužničkom kraju.
Interesantno je da je jedan stih pomenute pesme je uklesan na ploči i govori baš o bitci Srpske i Bugarske vojske 1915. godine na Južnoj Moravi. Pesmo je u listu „Politika“ objavio Tomisalv Nikolić pod nazivom OSVETNICI, a negde i pod nazivom(samo su “prepisali” sa foruma pod naslovom OSVETA, a na vojnom forumu je jedan posetilac zapisao da je pod tim naslovom nekada bila u čitankama kao rodoljubiva pesma između dva svetska rata-podvukao: M.M 18.septembar 2013.g. Vlasotince)- a isto sam pre više godina pod istim nazivom čuo tu pesmu od glumca Radoša Bajića, rodom iz moravskog sela Varvarina.
Reference
Izvor
Miroslav B. Mladenović Mirac, Narodne umotvorevine iz Vlasotinačkoga kraja, Običaji, verovanja, izreke,narodni govor, zdravice, zagonetke, narodni recepti i lečenje lekovitim biljem, Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar, 2010. (Rukopis)
