Boj na Dodošima
0001 Bijela je pokliknula vila
0002 Sa vrh Vesca, brda visokoga,
0003 A doziva u pitomu Župu,
0004 A na ime Lješevića Vuka:
0005 „Ustan’, Vuče, časa ne počasi!
0006 Ako spavaš u postelju s ljubom,
0007 Ostala ti ljuba udovica;
0008 Ako piješ u meanu vina,
0009 Na ljute ti rane izlazilo!”
0010 Vuče leži s ljubom u postelju,
0011 Pa ustade na noge junačke:
0012 „Što je, vilo, grlo te boljelo,
0013 Da okle si jutros doranila,
0014 Da kakve si glase donijela?”
0015 Vila Vuku riječ govorila:
0016 „Na teb’ eto tri turska serdara,
0017 A za njima silovita vojska —
0018 Jedno ti je aga Asanaga
0019 Od bijela Skadra na Bojanu
0020 I za njim je Arbanija ljuta;
0021 Drugo ti je Spaija Lekiću
0022 Od bijele varoš-Podgorice
0023 I za njim je vojske četir’ iljade,
0024 Krajičnika, ljuta ubojnika,
0025 Koji oca ni matere nema,
0026 Koji kuće ni baštine nema,
0027 No u pojas svijetlo oružje,
0028 A na ramo brešku i latinku;
0029 A treće je spuški kapetane,
0030 S njim je vojske iljada pušaka!
0031 Eto vojska u Žabjaku dođe,
0032 Na Dodoš će selo udariti,
0033 Dodoško će roblje porobiti
0034 I Dodoško selo opaliti!”
0035 Kad je Vuče vilu razumio,
0036 Latinku je pušku privatio,
0037 Puškom međe, a iz grla viče,
0038 A klikuje đecu Rvašane,
0039 Rvašane i druge Župljane:
0040 „A na noge, moji sokolovi,
0041 Istini me glasi dopadoše
0042 Da će Turci jutros udariti
0043 I Dodoše selo opaliti,
0044 A dodoško roblje porobiti!”
0045 Crnogorci puške dokopaše,
0046 A skočiše kano sokolovi,
0047 Dok dođoše Brodu vladičinu,
0048 U voz ti se momčad uvezoše,
0049 Na Dodoše selo doodiše,
0050 Brojem puno sto i trides’ druga.
0051 Kada Vuče na Dodoše dođe,
0052 Priđe zore i jasne Danice,
0053 Puškom meće, a iz grla viče,
0054 A klikuje Janković’ Mrđena
0055 I ostalu đecu Dodošane.
0056 Kada đeca Vuka razumješe,
0057 Na junačke noge ustadoše,
0058 A šarene puške dokopaše,
0059 Svi jedanak Vuku izlaziše:
0060 „Što je, Vuko, za Boga jednoga?”
0061 A Vuko im riječ besjedio:
0062 „Čujte mene, moji sokolovi,
0063 Istini me glasi dopadoše
0064 Da će nama udariti Turci!”
0065 I još Vuče zboriti oćaše,
0066 Nego kleti Turci udariše
0067 Iz Žabjaka, grada bijeloga,
0068 Udariše niza Sarkovinu
0069 I do sela Turci dolaziše.
0070 No ne dade Lješevića Vuče,
0071 No pokliče đecu Dodošane,
0072 Dodošane i druge Župljane,
0073 Na Stogove s njima se vataše,
0074 Tuna mnogo krvi učiniše.
0075 Ma ne daše Turci udrit’ na se,
0076 Malo Srba a mnogo Turčina,
0077 Ema Turci malo uzmakoše,
0078 A Srbi i muški poćeraše.
0079 Pa ti puče puška od Srbina,
0080 Puška breška Lješevića Vuka
0081 I ubila dobra barjaktara,
0082 Sina Pepu od Brda otckoga.
0083 Nož povadi da ugrabi glavu,
0084 Arbanaške puške zapucaše
0085 I ubiše Lješevića Vuka.
0086 To viđoše momčad crnogorska,
0087 Kidisaše sa svakoje bande,
0088 Preko polja polomiše Turke,
0089 Pod bedemom, Gradom žabljačkijem,
0090 Tuna Srbi prićeraše Turke.
0091 Tu i turske bule dočekaše,
0092 Ukoriše tri turska serdara:
0093 „Pi, serdari, ženske strašivice,
0094 Bud digoste ćenar i krajinu,
0095 Arbanasa, ljuta ubojnika,
0096 Da od koga danas uzmakoste —
0097 Ne ćera ve do dvjesta Srbina!
0098 Kome ćete Žabjak ostaviti
0099 I nesretno roblje u Žabjaku?”
0100 Kad serdari bule razumješe,
0101 Iđede ih ukor i sramota,
0102 Pa na vojsku ršum učiniše.
0103 No govori aga Asanaga:
0104 „Arbanijo, crn vi obraz bio,
0105 Đe mi danas dobiste sramotu —
0106 Ne grabite crnogorsku glavu,
0107 Ne nosite dobroga oružja!”
0108 Arbanasi kada razumješe,
0109 U Srbine juriš učiniše.
0110 Nego Srbi malo uzmakoše,
0111 U Kućišta, niza Sarkovinu;
0112 Ma ne bježe šes’ dobrijeh guja
0113 I za njima dvadeset momčadi:
0114 Jedno bješe Miloš barjaktaru,
0115 A drugo je Šutanović Niko,
0116 A treće je Savićević Rade,
0117 A četvrto pope Dakoviću,
0118 A peto je Turčinov Dajica,
0119 A šesto je Janković Krcune.
0120 Uskočiše u Ćerovića,
0121 Pod tvrdijem Gradom žabjačkijem.
0122 Arbanija kada je vidjela,
0123 Na njih mi je nagon učinila,
0124 A pred njima Ljekića spaija,
0125 Na đogata, konja debeloga,
0126 Izdaleka sablju povadio
0127 Da siječe crnogorske glave.
0128 Crnogorci dobro ih sčekaše,
0129 Iz Kućišta oganj oboriše,
0130 Arbanasa osam obališe.
0131 Na Kućište do dvoje je vrata —
0132 Neki čuva vrata od Kućišta,
0133 Neki trči s argata na argat,
0134 Neki čuva zodove Kućišta
0135 Da ih sila turska ne podavi.
0136 No evo ti muka i nevolja
0137 Za junake mlade Crnogorce —
0138 U Kućište slame je golemo,
0139 U njoj Turci oganj ubaciše,
0140 Pade oganj u jadno Kućište.
0141 Prva puče puška arbanaška,
0142 U Kućište, proza dvoje zida,
0143 Jedna puče, dva je pogodila —
0144 Ludo d’jete Nikolića Jova,
0145 Nema ništa do dvanajes’ ljeta,
0146 Ostade mu samorana majka,
0147 A proz njega Bogdanović’ Luku,
0148 Oba pa’še jedan do drugoga;
0149 Arbanaške puške zapucale
0150 Preko zida i proz dvoje vrata,
0151 Desetak ih pade na dolinu —
0152 Jedni brane vrata od Kućišta,
0153 Drugi vade iz ognja ranjene.
0154 Arbanasi zagon učiniše,
0155 U Kućište zagon učiniše —
0156 Najprvi je Nigđeka Brđane
0157 Sa Mirašom, bratom rođenijem,
0158 Na vrata je zagon učinio,
0159 No ih momčad dobro dočekuju,
0160 Povataše puške za grliće.
0161 U to ljuta zmija dopanula,
0162 Od Srbina Savićević Daja,
0163 I Nigđeki riječ govorio:
0164 „Kurvo, kučko, kud si nasrnuo —
0165 Ovo nije mrtva turska raja,
0166 No žestoka momčad crnogorska,
0167 Koja ne da glava bež raanah!”
0168 Pa latinku pušku opalio
0169 I Nigđeki srce opalio.
0170 Kade srpske puške zapucaše,
0171 Arbanasa pet-šes’ prevrgoše,
0172 Šnjima ljepše vrata zatvoriše.
0173 No se zagna Turčinov Dajica
0174 I Nigđeku bješe ugrabio,
0175 U Kućište njega uvukuje,
0176 Valjatnu mu glavu okinuo;
0177 Pa se zagna Miloš barjaktare
0178 I on drugu glavu ugrabio;
0179 Pa se zagna Janković Krcune
0180 I on tursku glavu ugrabio;
0181 Pa se zagna pope Dajkoviću
0182 I on tursku glavu ugrabio.
0183 No Srbima Bog i sreća dala,
0184 Te im puče puška crnogorska
0185 I pogodi Lekića spaiju,
0186 Slomi njemu nogu u koljeno.
0187 Tade Turci pleći obratiše,
0188 A za njima Srbi u poćeru;
0189 Nego Turci u grad ubježaše,
0190 A pod grad se Srbi okupiše,
0191 Tuna Srbi šemluk učinješe.
0192 No povika Jusuf sa Žabjaka,
0193 A doziva pobratima svoga,
0194 Pobratima Bojizića Sava.
0195 Bojica se njemu ozivaše:
0196 „Dobro jutro, mio pobratime!”
0197 A on njemu Boga privaćaše,
0198 Pa mu Turčin riječ govoraše:
0199 „O Bojica, mio pobratime,
0200 Kad smo jutros Turci udarili,
0201 Jesmo li vi štete ogradili,
0202 Je li mnogo mrtva i ranjena?”
0203 A Bojica njemu odgovara:
0204 „Što me pitaš, pravo ću ti kazat’ —
0205 Jednoga ste ubili junaka,
0206 Po imenu Lješevića Vuka,
0207 A desetak ranom obranili,
0208 A šićara uzeli nijeste,
0209 Do po puške Miloš-barjaktara!
0210 Nego, Hujko, mio pobratime,
0211 Kad ste jutros rano doranili,
0212 Jesmo li ve kako dočekali,
0213 Je l’ kolika mrtva i ranjena,
0214 Kaži pravo, tako bio zdravo?”
0215 A Hujko mu riječ besjedio:
0216 „Što ću kriti kada će se znati —
0217 Sto i trides’ mrtva i ranjena,
0218 Među njima Ljekića spaija
0219 I suviše braća na Kućišta!
0220 No, Bojica, mio pobratime,
0221 Vrnite mi mrtve tjelesine!”
0222 A Bojica njemu besjedio:
0223 „Među nama običaja nije
0224 Da vrćemo mrtve tjelesine!”
0225 I ta pjesma svijema Srbima,
0226 Od men’ pjesma, a od boga pomoć!
