Pređi na sadržaj

Boj na Grahovu (bosanskom)

Izvor: Викизворник

* * *


     

Boj na Grahovu (bosanskom)

Pije vino Babiću Golube
U Tiškovcu u mjestu zgodnome;
Pokraj njega dobri savjetnici:
Pop-Ilija i s njim Simo Čavka.
Kada su se napojili vina, 5
Onda reče Babiću Golube:
„Čujte, braćo, moji savjetnici!
„Već ste čuli i dobro poznali,
„Pogin'o je Kurić Osman- beže,
„Ljuta guja, srpska krvopija; 10
„Mnogo j' jada raji zadavao
„Za četiri pune godinice,
„Po Grahovu kupeći harače;
„Skoro jeste Turčin poginuo,
„Pogubi ga Nikolica Buro, 15
„Desna mu se posvetila ruka,
„Koja ubi dušmanina ljuta!
„No mi sada, braćo i družino,
„Da idemo sjutra na Grahovo
„Udariti na tursku palanku 20
„Išćerati asker i rediFu
„I porušit' svu tursku palanku,
„Iz nje Turci često izlijeću
„Sirotinju jadnu pod mač meću.“
Kad to čuli dobri savjetnici, 25
Oni njenu tiho govorili:
„Boga tebi srpska poglavico!
„To je dobro i treba činiti.
„Neg' počuj nas, srpska poglavico!
„Kod nas nema vojske za Grahovo, 30
„Da na tursku ud'rimo palanku,
„Išćeramo asker i rediFu;
„Jer se Turci jesu utvrdili,
Dobre šance oni pogradili,
„I Gradinu prihvatili crkvu, 35
„I oko nje šance pogradili,
„Iz njih hoće braniti palanku,
„Jer je b'jela na visini crkva,
„Ka' vortica tvrda Kamen -grada,
„Pak će mnogo zadavati jada, - 40
„Ne ćeš moći ništa učiniti;
„Neg' ti piši knjige šarovite,
„Pak ih šalji na četiri strane,
„I pozovi čete sve kolike,
„Neka dođu ovđe u Tiškovca, 45
„Onda ćemo moći na Grahovo
„Udariti na tursku palanku,
„Išćerati asker i rediFu.“
To je Golub za dobro primio,
Te on stade sitne knjige pisat': 50
Jednu šalje Marinković Stevi,
Drugu šalje Karan-popu Đoki,
Treću šalje Milanović Vidu,
A četvrtu Amelici Trivi;
Petu šalje Trkulji Mijajlu - 55
Knjigu piše, u Tiškovcu s'jedi,
A u knjigam' ovako besjedi:
„Četovođe, moja braćo draga!
„U koje vam doba knjiga dođe,
„Svaki svoju četu prikupite, 60
„U Tiškovcu meni dovedite,
„Jer nam valja ići na Grahovo,
„Udariti na tursku palanku,
„Iz Grahova Turke išćerati;
„Već su dosta počinili jada, 65
„Sirotinja mnogo od njih strada,
„Valja, braćo, da ih izbavimo,
„Od Turaka Grahovo čistimo.“
Po naredbi kad knjige stigoše,
Vojvode se na noge digoše, 70
Svaki svoje prikupio društvo,
Te ih vode u Tiškovca ravna,
Zdravo došli do Tiškovca ravna;
Dobro ih je Golub dočekao,
Ruke šire, u lica se ljube, 75
Pitaju se za mir i za zdravlje,
Pa odoše piti hladno vino.
Tog se dana Srbi prikupiše
I tu tavnu noćcu prenoćiše;
Kada sjutra bijel dan osvanu, 80
Otalen se vojska podignula,
Na zaseoh logor učinila,
I tu tavnu noćcu prenoćila.
Kad je sjutra pola dana bilo,
Udariše svirke i borije, 85
Barjaktari razviše barjake,
Vojska pođe sretno putovati,
Pa još ide rado i veselo,
Pjevajući i podvikujući;
Zdravo vojska na Stožišta dođe, 90
Malo vr'jeme tu se odmarala,
A glavari raspored činiše,
Kuda ć' koji s vojskom udarati,
Sa koje li strane napadati.
Rasporedom za boj odrediše: 95
S desne strane Milanović Vida
I sa njime Kačavenda Marko;
A s lijeve Trkulja Mijajlo
Na Gradinu da udari crkvi,
I on prvi da zametne kavgu. 100
A po sr'jedi oni odrediše,
Da udari pop-Karane Đoko
i sa njime Kovačević Vajan.
To rekoše, te tako i bilo:
Najpre Mićo zametnuo kavgu 105
i na Turke juriš učinio,
Odmah crkvu jeste prihvatio
I oko nje šance zauzeo,
Na polasku vatru oborio.
U to doba čete sve kolike 110
Na dušmana složno udariše
I veliku vatru oboriše.
No ih Turci l'jepo dočekaše,
Iz šančeva biti započeše;
Biju Turci, Srbi ne izmiču, 115
Već se šancem sve bliže primiču;
Boj se bije, nikad ne prestaje,
A Babiću, vojvoda Golube,
Jaše svoga hata pomamnoga,
U desnici golu sablju nosi, 120
A sve leti od čete do čete,
I dobre im on daje sav'jete:
„Složno braćo i družino draga!
„Bog je s nama srušićemo vraga,
„Više nama ne će činit' jada, 125
„Samo bud'te srca junačkoga,
„U tom će nam prije pobjeć' Turci!“
Kad je bilo oko pola dana,
Tad povika Babiću Golube,
I doziva Milanović Vida 130
I ovako njemu govoraše:
„Karan nam je u vatri velikoj,
„Tako isto Trkulja Mijajlo,
„Jer su na njih navalili Turci;
„Heg' ti pošlji nekoliko druga, 135
„Neka idu njima u indata.“
Kad to začu Milanović Vide,
On doziva Trikića Iliju
I ovako njemu govoraše:
„Bogom brate, Trikiću Ilija! 140
„Uzmi naši do dvje sta momaka,
„Te ti hajde Mići i Karanu,
„Na njih jesu navalili Turci,
A mi ćemo ođe se držati,
„I na Turke življe udarati." 145
To Ilija jedva dočekao,
Te on uze do dvje sta momaka,
I otide Mići u indata.
Boj je traj'o, braćo moja draga,
Bez pristanka za dva puna dana: 150
Niti Srbi Turke išćeraše,
Niti Turci Srbe povratiše;
A kad treće jutro osvanulo,
Te viđeše iz palanke Turci,
Da će Srbi opet napadati, 155
U palanci vatru naložiše
I oko nje kuće popališe,
Pobjegoše Livnu bijelome.
Srbi šance turske prihvatiše,
A Turci im Livnu pobjegoše. 160
Srbi svoju vojsku pregledaše,
Svaki svoju vojsku izbrojiše:
Deset Srba jeste poginulo
I trideset bilo ranjenije,
Među njima teško ranjen bio 165
Slavni Srbin i dobar tobdžija
Po imenu Radosavić Aco,
Kod topova rana zadobio
Od te rane u Kninu je umъro,
On je umrьo, a ime ostalo, 170
Koje će se dugo spominjati.
Sedamdeset Turak poginulo
A ranjeni ni broja se ne zna.
To je pjesma, braćo, od Grahova!

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Krasić Vladimir, Srpske narodne pjesme starijeg i novijeg vremena, knjiga prva, Braća Jovanović, Pančevo, 1880., str. 165-171.