Boj na Ljubovu
Da vam pričam, moja braćo draga,
O junačkoj Lici kamenitoj,
Đe na svakom kamenitom brijegu
Orlovi se i međedi legu,
Što do sada malo ko je znao, 5
Ko je znao, nije pogledao.
Naša j’ Lika zemlja krševita,
Krševita, al’ je ponosita
Jer je mnogo rodila junaka,
Graničara kršnije’ gorštaka, 10
Sve junaka kao gorski vuci.
Dobro su ih upamtili Turci
Kad su ovu zemlju osvajali,
U Evropu dublje prodirali,
Pa se ovdje ustavit’ morali. 15
Čujte priču od našije’ dana,
Od bojeva i ljuti megdana,
Kad fašisti zemlju porobiše,
Porobiše, ognjem popališe,
Pokorit’ je ipak ne mogoše. 20
Talijani dođoše u Liku,
Al’ na svoju muku preveliku,
Jer ko Liku može pokoriti,
Za slobodu vičnu se boriti.
Istorija tu nešto pomaže, 25
Stara pjesma ovako nam kaže:
„Što porodi Lika i Krbava,
To ne plaši košulja krvava.“
Rodi Teslu i Radu Končara
I junaka Orešković Marka, 30
Lika rodi Matića Stojana,
Opsenice Stanka i Stevana,
Lika rodi Jocu Njegomira
I junaka Jovanića Đoka.
I još mnoge junake bez broja 35
Što okuni Titova Armija,
Koje bješe gledati milina,
Ponosi se s njima domovina,
Jer Ličani u kom bilo kraju
Za slobodu oni život daju. 40
Sada, braćo, poslušajte mene,
Što se desi baš u naše vreme:
Izmeđ’ Ličkog i Krbavskog polja
Tu visoka nalazi se gora.
To se zove Gvozdeno Ljubovo, 45
Na Ljubovu gnijezdo sokolovo.
To je gnijezdo plamen zahvatio
I u njemu pokolj napravio,
U kamenu guju probudio.
Kada planu kuća Stanišina, 50
Tad njegova planu karabina.
Ustaše mu kuću zapališe
I čeljadi dosta mu pobiše,
Al’ krvnici to skupo platiše
Jer tu mnogi glave izgubiše. 55
Ustanički plamen raspiriše.
Staniša je društvo sakupio,
I stotinu na broju ih ima,
Sve junake kao vatra živa
Koje j’, braćo, gledati milina. 60
Malo dalje kod prvih jaruga
Ima Stanko najmilijeh druga:
Div-junaka Jocu Njegomira
Koji junak ne poznaje mira,
I oko njeg’ stotina junaka, 65
Partizaka da im nema para.
Kad su tako društvo sakupili
I Ljubovo krilom zakrilili,
Dva se tića tada pobratili
I među se vjeru uhvatili: 70
Dok se koji po Ljubovu šeće,
Tud dušmanske noge kročit’ neće.
Fašiste će tući kao zmiju
I slušati svoju Kompartiju.
Jedno jutro samo dan svanuo, 75
Do Staniše kurir doletio
Od Gospića bijeloga grada,
Otkuda se dobru i ne nada,
Da mu javi što se tamo zbiva,
Da j’ krenula fašistička sila 80
Kakvu Lika još nije vidila.
Tri hiljade ide Talijana
I hiljada ustaških krvnika,
Sa četiri topa ubojita
I dva tenka kao izvidnica. 85
Idu pravo drumom na Ljubovo
Da razore gnijezdo sokolovo.
Žuri im se da što prije prođu
I junačkoj Korenici dođu,
U kojoj su sada Talijani 90
Partizanskim obručom sputani.
Namjera im taj obruč probiti,
Partizanske zasjede razbiti,
Koje sada Korenicu tuku,
Talijan’ma zadavaju muku. 95
Taj garnizon predati se neće
Jer se nada da mu pomoć kreće.
Kad Staniša glasa razabrao,
Svoga druga Jocu dozivao
I ovako njemu govorio: 100
„Njegomire, moja vita krila,
Na nas ide neviđena sila!
Al’ ja, druže, znadem misli tvoje,
Vodi brže sokolove svoje!
Ti poznaješ sve klance i st’jene, 105
Pa za savjet ne treba ti mene.
Samo, druže, đe posjedeš st’jene,
Na drum svali golemo kamenje,
Pa dušmanu to ne daj dirati,
Tu ćeš njega, brate, ustaviti 110
I u glavu zmiju udariti,
Kasapnicu tu mu napraviti:
Il’ ćemo ga natrag povratiti,
Il’ će naša tu grobnica biti!
Ja ću, brate, malo napred biti, 115
Busiju ću tvrdu postaviti,
Al’ ću prve tebi propustiti.
Mirovaću kao da me nema,
Neka ne zna što li mu se sprema.
A kad, brate, tvoja puška plane, 120
Teško onom ko ispred nas stane.
Ove stijene tvrđave će biti,
Topovi nam neće nauditi,
A tenkovi nijesu za zasjedu,
Šta će oni na orlovu gnijezdu 125
Kud se samo divokoza kreće,
Glavu dajem; probiti se neće!
To rekoše pa se raziđoše,
Svud busije tvrde postaviše
I kamenje na drum navališe. 130
Sad čekaju što će dalje biti,
Kada će se vojske pojaviti.
Januar je četrdeset druge,
Kad se mrznu i noge i ruke,
Al’ kad srce jako brzo bije, 135
Za Ličane to još zima nije.
Svaki borac svoj karabin grije
Da mu ne bi kako zatajio.
Dugo vr’jeme potrajati neće,
Već se drumom izvidnica kreće, 140
Dva su tenka, onda kamioni,
Pa pješaci u dugoj koloni.
Ide sila koju vjera prati
Da joj niko na put ne sme stati.
Samo što ih grize ljuta zima 145
Jer Talijan za nju spreme nema,
Al’ to mnogi još drži za šetnju
Ko će sili napraviti smetnju!
Brzo kreću da noge zagriju,
Pa još neki pjesmice pjevaju. 150
Kraj Staniše oni drumom plove
K’o da idu neđe u svatove.
Idu dalje, još zapreka nema
Jer ne slute što Ljubovo sprema.
U koloni još se barjak vije 155
Kad sa stijene zasiktaše zmije.
Po koloni osuše plotuni,
Nasta jauk što kolonu zbuni,
Svuda mrtvi zakrčiše puta,
Al’ se bitka sad razgori ljuta. 160
Novi stižu, komande se čuju,
I topovi staše da gruvaju,
A granate razbijaju stijene,
Na sve strane poleti kamenje.
Al’ Ljubovo ko će razoriti, 165
Od vršina ravnicu stvoriti.
A orlovi hrabri partizani:
Mirno sjedi i mirno nišani,
Dobro gađa, municiju čuva,
Dok u st’jene top za topom gruva. 170
Sad oficir bandi komanduje
Barikadu s puta da uklone.
Sve po deset na zapreku lete.
To su našem mitral>escu mete.
Iz busije živa vatra sjeva, 175
Tu se složi gomila lješeva,
Sve obara što do nje dopane.
Tu pakao guta Talijane
I ustaše, lude saveznike,
Domovine svoje izdajnike. 180
Kraj zasjede dva sokola lete,
Svoje hrabre obilaze čete,
Svakom borcu daju narvđenje
Kako s’ treba skloniti za st’jene,
Dobro paze kud se dušman kreće: 185
Korenici probiti se neće,
Na brdo se ne može popeti,
Kad pokuša, brzo natrag leti.
Boj se bije sve do mrkle noći,
Barikadu ne mogoše proći, 190
Kad je tamna noćca osvojila,
Partizanska vatra utihnula,
Al’ ni jedna sad ne spava strana,
Već se bdije do drugoga dana.
Al’ da vidiš mladih partizana: 195
Od nikud im nije stigla hrana,
Već u torbi što je proje bilo
To se svima pravo podjelilo.
Mrtve straže sad kretanje prate,
Borci dižu nove barikade. 200
Talijani sad nasumce tuku
Dok ranjene i mrtve izvuku.
Partizanske privlače se trojke,
Spuštaju se niz gorske obronke
I ustaške kape na se meću, 205
U vojsku se talijansku kreću.
Kad nakupe dosta municije,
Vraćaju se k’o da ništa nije.
Kad zorica danak najavila,
Opet krenu fašistička sila. 210
Zatrese se kamenita gora,
Odluka je: probiti se mora!
Tu se bojna kanonada čuje,
Od topova gora odjekuje.
Već pedeset mrtvije’ imadu 215
Dok probiše prvu barikadu,
Al’ na drugu kad su nagazili —
Jer se dušman tome nije nada’
Da j’ Ljubovo sve od barikada —
K’o i juče boj se razgorio, 220
A dušmana strah je zahvatio:
Bez komande neki se povlače,
Partizani pritisnuli jače.
Sad je gužva na drumu nastala.
Naša vojska to je opazila, 225
Za udarce to je pravo vr’jeme,
Staniša će na juriš da krene.
Za busiju on je majstor bio
K’o da j’ školu hajdučku učio.
Za juriše smjenu odredio: 230
Jedna četa na juriš nagari,
Druga drži svoj položaj stari.
Sad da vidiš, pobratime mio,
Kakav džumbus svuda se stvorio!
Što poćera Opsenica Stanko, 235
To drčeka Joco Njegomire;
Što umakne Joci Njegomiru,
Dočekuje Opsenica Stevo.
Od dušmana jade pogradiše
I odatle natrag potiskoše, 240
Topove im na juriš oteše,
A tenkove sami ostaviše.
Tu oružja mnogo pobacaše,
U Gospića grada pobjegoše,
Korenicu sad zaboraviše, 245
Na planu je nose ucrtanu
I proklinju svoju milu nanu
Što ih rodi u nesretne dane,
Kad izmisli neko partizane
I dovede ovđe Talijane, 250
Đe šest stotin’ mrtvih ostaviše
Da ne vide Italiju više,
Da ih kljuju orli i gavrani:
Da Ljubovo pamte Talijani,
Dokle traje zemlje Italije, 255
Italije i Jugoslavije;
Dokle traje gvozdeno Ljubovo,
Svoje gnijezdo čuva suri oro!
Oj, Staniša, zmaju ognjeviti,
Njegomire, lave ponositi! 260
Div-junaci koje Lika rodi,
Zatočnici pravdi i slobodi!
Zdravi bili i vaša družina!
Vama pjesmu pjevam od milina.
Vi ste dika našeg druga Tita, 265
Sa vama je Lika ponosita.
Dok je sunca i dok je mjeseca
I dok oro klikće sa litica,
Vaša će se djela pominjati,
Pokoljenja slavu pronositi! 270
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
