Boj Arađana s Komadincima

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Pije vino Srbin Tukelija
0002 U Aradu na krajini gradu,
0003 Šnjime piju četiri adnađa:
0004 Adnađ baja i Rčković Peja,
0005 Adnađ Ćurka od bijele Sente,
0006 I Ostoja adnađ od Arada.
0007 Tukelija čašu napijao:
0008 „Zdrava da ste, četiri adnađa!
0009 „Ni u moje, ni u vaše zdravlje,
0010 „Ni u bana, ni u đenerala,
0011 „Ni u onog Josifa ćesara;
0012 „Već u zdravlje onoga junaka,
0013 „Koj’ donese jezik od Kalvina
0014 „Od Pišpeka i od Komadije,
0015 „Od Somoša šora Lutoranskog.”
0016 Rčak Peja zemlji pogledao,
0017 Dok adnađem oči sagledao,
0018 Pa on đipi na noge junačke,
0019 Tukeliji nuz čašu poigra:
0020 „Na čast tebi igra, Tukelija,
0021 „Doneću ti ja Sunogu živa,
0022 „A kamo li jezik od Kalvina!
0023 „Al’ daj meni trideste katana
0024 „da izberem iz Arada grada
0025 „Po izboru, koga bolje znadem.”
0026 Veli njemu srbin Tukelija:
0027 „Rčak-Pejo, moje desno krilo!
0028 „Ne branim ti, more, ni sav šereg,
0029 „A kamo li trideset katana!”
0030 Onda đipi mladi Rčak Peja,
0031 Te izabra iz Arada grada,
0032 On izabra trideset katana,
0033 Pa i vodi dvoru Tukelijnu.
0034 Veli njima Srbin Tukelija:
0035 „Arađani, moji sokolovi!
0036 „Pijte vino, al’ pamet štedite.”
0037 Pa na sluge popreko pogleda:
0038 „Sluge moje, donesite vina,
0039 „Neka piju mladi Arađani.”
0040 Piše vino do prvi petala,
0041 Svaki s’ fali na deset Kalvina,
0042 Adnađ baja fali s’ na petnaest,
0043 Rčka Peja na dvadeest i pet.
0044 Kad su prvi petli zapevali,
0045 Ustadoše dva adnađa mlada,
0046 I ustade tridewst katana,
0047 Pa na dobre konje usedoše,
0048 Potegoše pustoj Komadiji,
0049 Al’ besedi Srbin Tukelija:
0050 „Rčak-Pejo, moje desno krilo!
0051 „Ta ja znadem, da ste jogunice,
0052 „Id’te mudro, ne ginite ludo;
0053 „Al’ izgin’te, meni ne idite
0054 „Bez nikakva jezika Kalvinskog.”
0055 I odoše pustoj Komadiji.
0056 Bela i je zora zabelila
0057 Baš pod pustim šancem Komadijom,
0058 Kalvinska i potpazila straža
0059 Sa pustoga šanca Komadije,
0060 Dokazala Sunog-đeneralu:
0061 „Gospodine, Sunog-đenerale!
0062 „Evo ima baš pod našim šancem,
0063 „Ima ovde ceo jedan šereg,
0064 „Čini mi ske, da su Arađani.”
0065 Onda đipi Sunog-đenerale,
0066 Posla straže na četiri strane:
0067 „A na noge, kalvini Madžari!
0068 „Skupljajte se šancu Komadiji.”
0069 Skupiše se Kalvini u šanac.
0070 Kad to vide mladi adnađ Baja,
0071 On usede na konja svojega,
0072 I usede trideset katana,
0073 Rčak Peja mrda oko sedla,
0074 Dok Kalvine po šancu prebroji,
0075 Pa besedi mali Rčak Peja:
0076 „Draga braćo, mladi Arađani!
0077 „Kad pijasmo vino u Aradu
0078 „Kod našega Srbin-Tukelije,
0079 „Svaki s’ fali na deset Kalvina,
0080 „Adnađ Baja fali s’ na petnaest,
0081 „Ja se falim na dvadeset i pet;
0082 „Sad nji trista, a nas je trideset:
0083 „Na svakoga po deset, već nema.”
0084 Al’ je Srna konja razigrao,
0085 Zagoni se među Madžariju;
0086 Veli njemu Sunog đenerale:
0087 „More kurvo, Srno barjaktare!
0088 „Daleko si zaneo čelenku,
0089 „Čini mi ske, izneti je ne ćeš.”
0090 Al’ besedi Srna barjaktare:
0091 „Jali, more, moju ne izneti,
0092 „Jali tvoju šnjom na par odneti.”
0093 Pa katane ud’riš’ na kalvine,
0094 I mlogo se biše i goniše,
0095 U triput i na šanac nagnaše;
0096 Al’ besedi Sunog đenerale:
0097 „More kurve, kalvini Madžari!
0098 „Kad pijete vino po birtovi
0099 „I po našoj pustoj Komadiji,
0100 „Svaki s’ fali po na dve katane;
0101 „Sad vas trista, a nji je trideset,
0102 „Pa što čini trideset katana!”
0103 Al’ besedi mali Rčak Peja:
0104 „Adnađ-Bajo, moj po Bogu braco!
0105 „Stani malo, društvo da gledamo.”
0106 Stade Baja, te gledaju društvo;
0107 Fala Bogu, sve u skupu društvo,
0108 Al’ je ranjen Srna od Arada,
0109 Još mu rana nije doteščala,
0110 Nikakvome ne kazuje drugu;
0111 Pak se opet biše i goniše,
0112 I Kalvine natrag poduzbiše,
0113 Adnađ Baja ufati adnađa,
0114 Rčak Peja ufati Sunogu,
0115 Baš Sunogu, glavom đenerala,
0116 Al’ pritrča Srna od Arada,
0117 S đenerala ujagmi čelenku,
0118 S’ svojom na par u Arad j’ odnese;
0119 A od trista Kalvina Madžara,
0120 Od tri stotin’ uteklo i tridest.