[Bostan sadi Hajkuna đevojka]
Bostan sadi Hajkuna đevojka
Usred zime, kada nije vreme.
Kad’ to začu Senjanin Ivane,
Pa on ide Hasan age dvoru,
On se kaže Maumić Omere, 5
Pa u age sestru zaprosio,
Kajil majka, kajil i đevojka,
Dade mu je aga Hasan-aga.
Knjigu piše Senjanin Ivane.
Pa je šalje svom bijelu dvoru 10
Da mu dođu kita i svatovi,
Da obuku tursku đeisiju.
Pa su svati dvoru dolazili;
Povedoše Hajkunu đevojku.
Kad su bili na prvom konaku, 15
Hajka klanja akšam i jaciju;
Vlašče pije vino i rakiju.
Govorila Hajkuna đevojka:
—„Maumiću, ubila te munja,
„Što ne klanjaš akšam i jaciju, 20
„Što će tebi vino i rakija?...“
„Klanjaj Hajko, klanjaj draga dušo
„Kad dođemo bijelu Budimu,
„Ja ću klanjat i za me i za te!“
Kad su bili na drugom konaku, 25
Hajka klanja akšam i jaciju,
Vlašče pije vino i rakiju.
Govorila Hajkuna đevojka:
—„Maumiću, udrila te munja,
„Što ne klanjaš akšam i jaciju, 30
„Šta će tebi vino i rukija?“
„Klanjaj, Hajko, moja dušo draga;
„Kad dođemo dvoru bijelome,
„Ja ću klanjat i za te i za me!“
Kad su došli prebijelu dvoru; 35
Hajkuna je Vlah’nje ugledala,
Maumiću tiho govorila:
„Oj Boga ti, Maumić Omere,
„Il’ su robi, ili robinjice,
„Il’ kadune vaše sa čardaka, 40
„Te vam nose ’vaku đeisiju?“
Govori joj Senjanin Ivane:
„Ni su ono robi ni robinje,
„Ni kadune naše sa čardaka,
„Već čivčije na svadbu pozvate!“ 45
Kad je došla pred bijelu kulu,
Kad pred kulom tri kola igrahu,
U dva kola Ivanove seke,
One mlade kolom okretahu;
A u trećem Hajkunina strina. 50
Kad naljegla pored zaovica,
Tura njima od zlata jabuke.
Da daruje kolo i đevojke.
Tu se Hajka jadu osjetila
Na bjelu je izvedoše kulu. 55
Iz kola se istrgnula mlada,
Istrgnula Hajkunina strina,
Za Hajkunom poleće na kulu:
„Oj, Hajkuna dugo jadna bila,
„Kome su te braća poklonila?“ 60
„Bogme, strina MaumićOmeru!“
„Kami, Hajko, od sad do vijeka,
„Vet te dali Senjanin Ivanu!“
Kad to začu Hajkuna đevojka,
Iz potaje izvadila nože, 65
Sama sebe u srce udrila,
Na nožu je srce izvadila,
Glas do glasa, haber do habera
Haber stiže Senjanin Ivanu:
—„Umrije ti Hajkuna đevojka!“ 70
Kad to začu Senjanin Ivane,
Pa on, kuka kajno kukavica,
Pa on ide na bijelu kulu, —
Mrtva Hajka leži na čaršafu.
Pred dvorom je kolo rastrgnuo. 75
Knjigu piše agi Hasan-agi;
—„Čuješ mene, ago Hasan-ago!
„Ti pokupi hodže i hadžije, —
„Ja nijesam Maumić Omere,
„Veg se kaže Senjanin Ivane, — 80
Sestra ti je Hajka preminula.
„Daću tebi šikali kočiju,
„Da je vodiš svom bijelu dvoru,
„U kočije miris naložiti.
„Kunem ti se, a vjeru ti dajem, 85
„Tebi ništa učiniti neću!“
Hasan-agi knjiga dolazila,
Pa on kupi hodže i hadžije,
Oni idu Ivanovu dvoru.
Ivan ih je ljepo dočekao, 90
Još ih ljepše s Hajkom opremio.
Hasan-aga doma polazio,
Za njim prista Ali-begovica;
„A, moj sine aga Hasan-aga,
„Zamoli se Senjanin Ivanu, 95
„Ne bi li me tebi poklonio.“
Govori mu aga Hasan-aga:
„O, Ivane, senjski kapetane!
„Daj mi strinu Ali-begovicu,
„Da je vodim svom bijelu dvoru.“ 100
Govorio Senjanin Ivane:
— „Vodi strinu Ali-begovicu!“
Govorio Senjanin Ivane:
„Pričekaj me Ali-begovice!“
Iznosi joj čizmu madžarija; 105
Ode aga svom bijelu dvoru. —
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg