[Bolovala Smiljanina majka]
Bolovala Smiljašša majka,
Bolovala devet godin' dana,
I desetu devet nedjeljica.
Boga moli Smiljana djevojka:
„Mili Bože, ne umori majke, 5
Smilju legni, a majku podigni!”
Bolovala Smiljana djevojka,
I desetu deset nedeljica.
Al' govori Smiljana djevojka:
„Bogom tebi, stara mila majko! 10
Ti sazovi moje drugarice,
Nek me uzmu za bolane ruke,
Pa me dignu na nemoćne noge,
Pa izvedu pred dvor, na sunašce;
Da ja vidim sunca žaranoga, 15
I onoga polja širokoga,
Kud ću mlada niz njeg' putovati,
Sa svatovi, crnimi barjaci!”
Kad izusti, a dušicu pusti.
Zakukala stara mila majka: 20
„Aoj Smiljo, žalostice moja!
Tebi majka košuljicu kroji,
Nit ostavlja njedra iit rukava,
Kud ćeš Smiljo, milošte vaditi!
Aoj Smiljo, žalostice moja! 25
Tebi majka bjelo ruvo slaže,
Ni u sanduk, ni u šaren jagluk,
Već u zemlju pod travu zelenu!
Aoj, Smiljo, žalostice moja,
Tako pravi kuću vjekovitu, 30
Nit' ostavlja vrata, ni pendžera,
Kud ćeš Smiljo, sunce izgledati!”
