[Bolan mi je (Petar)]
Bolan mi je (Petar),
a sretoše ga anatemnici:
glava im kao seno,
oči kao sito,
zubi kao srp; 5
glavom ga uplašiše,
očima ga ispiše,
zubima ga izedoše.
Pišti (Petar) od zemlje do neba.
Začu ga božja majka, nemitna bogorodica, 10
pa ga pita: - Što pištiš, (Petre),
od zemlje do neba?
- Pištim, veli joj (Petar),
sretoše me anatemnici,
pa mi snagu strošiše, 15
kosti polomiše,
a krv popiše.
- Ne pišti, (Petre), ne cvili,
veli mu majka bogorodica,
nego idi (Doni) bajalici, 20
neka ti dušom oduha,
neka ti rukom omaše,
neka basmom odbaje,
neka travom otruje,
pa će ti laknuti, 25
i zaspaćeš kao mlado jagnje
na zelenoj travi.
(Petar) dođe (Doni) bajalici
a ona se ovako zamoli:
- Nemitnici, nedojenici, 30
nevenčanici, vile, vetrovi
i nekama bolesti,
vama se molim ja, (Dona) bajalica,
izidete iz (Petrove) glave,
iz mozga, iz pameti, iz kose, 35
čela, veđa, nosa,
zuba, usnica, čeljusti,
ušiju, iz guše, grkljana,
rameni, mišica, lakata,
člaiaka, ruku, prsta, 40
nokata, grbine, krstina,
grudi, rebara, slabine,
iz srca, iz crne i bele džigerice,
iz pupka, želuca, creva,
bubrega, mehura, bedre, 45
kolena, iz cevarika, iz nogu,
iz peta, prsta i nokata;
molim se ja vama, anatemnici.
Ustu, ustupete, rasturete se,
raznesite se, 50
kao prah po putovima,
kao sunce po polju,
kao vetar po gori,
kao sabor iz manastira,
kao pazar iz čaršije! 55
Ustu! Ustupite, anatemnici!
(259 b, s. 290)
