Bolani Dojčin
Bol boluje bolani Dojčin(e),
bol boluje devet godin dana;
to se čudo na daleko čulo,
to dočuo Uso Arapine,
čim dočuo, odma konja sedla, 5
pravo ide u Solun(a) grad(a),
pred Solunom razapeo šatore,
i naredi poreza na grada:
svaka kuća po debela ovna,
i po pekar leba belog, 10
po devojku ili udovicu;
sve je raja porez izredila,
redak dođe Dojčinove dvore;
sve je seja spremila poreza,
ali nema koga da odnese, 15
i otišla bratu više glave,
i tada se Dojčin probudio:
"Kućo moja, ognjem sagorela,
toliko li brzo (ti) prokapa,
da mi ne daš s mirom umrijeti!" 20
Tada sestra bratu govorila:
"Nisu, brate, dvori prokapali
no su suze od tvoje sestrice!"
"Kakve imaš (ti) nevolje, sestro?
te mi suze roniš (na obraze)?" 25
Tad je sestra bratu ispričala,
kako j došo crni Arapine,
naredio poreza na grada;
svaka kuća porez izredila,
redak dođe Dojčinove dvore: 30
"Ja sam porez izredila, brate,
ali nema ko da ga odnese,
neću ljubit Arapina crna!"
Kad je Dojčin sestru razumeo:
"Pozovi mi vernu ljubu moju!" 35
"Slušaj, uzmi konja nekovanog,
da ga vodiš mojemu pobratimu,
da ga kuje i da ga rzigra,
kad se vratim (a ja) ću mu platim!"
Posluša ga verna ljuba, 40
pa uzima konja alata,
odvede ga Teme pobratimu,
ali on neće (pobra) da ga kuje,
on gu traži lice u zalogu,
jer Dojčin se davno zaboravio. 45
Ide ljuba u svoje bele dvore,
i to kazuje svome gospodaru.
"Vrag ti (odneja) tvoje pobratime,
on mi traži lice u zalogu!
Živo srce u junaka puca, 50
pa govori Bolani Dojčine:
"Čuješ li me, moja mila sestro,
sve ti sablja (ona) ne točena,
da gu nosiš Pavlu pobratimu,
da gu toči i da gu iviči, 55
da gu toči i da gu razmala,
kad se vratim ja ću da mu platim!
Otišla je ona mila sestra,
i kazala Pavlu pobratimu:
"Čuješ li me, Pavle pobratime, 60
eve ti sablja (od) mojega brata,
da gu ivčiš i da gu razmalaš!
I on traži lice u zalogu,
Dojčin se (je) davno zaboravio,
ide sestra i suze proliva: 65
"Bog ti ubio tvoje pobratime,
on mi traži lice u zalogu!
"Čuješ li me moja verna ljubo,
donesi mi jednu trubu platna,
priberi mi moje koščetine, 70
i pritegni moju polovinu,
opremi mi mojega Dorata!
Pa se digo Bolan Dojčine,
i pojaše svojega Dorata;
kad je išo kroz Soluna grada, 75
konj mu skače i levo i desno,
po tri koplja (skače) u širinu,
po četiri u visinu skače;
svi se čude kakav je to junak;
ono bio Bolani Dojčine! 80
Ide pravo na solunska vrata,
i prilazi crnu Arapinu:
"Diži se, Arapine, megdan da delimo!"
Odgovara crni Arapine:
"Makni mi se, žuti kaurine, 85
nemam ošto sablju da krvavim!"
Poziva ga Bolani Dojčine:
"Izađi mi crni Arapine,
nije lako krava jalovita,
nije lako moma al udovica!" 90
Tad se diže crni Arapine,
i pojaha svoju bedeviju;
al ga Dojčin loše ugrabio,
udari ga preko polovine,
pade Arap na zelenu travu, 95
priđe Dojčin iseče mu glavu,
i izvadi jedno desno rebro,
zakova ga za solunska vrata,
baci glavu u konjsku zobnicu;
ide pravo Pavlu pobratimu, 100
i poziva Pavla pobratima:
"Izađi (pobro) da se naplatimo,
ti mi tražiš sestre lice u zalogu!"
Manu sabljom, odseče mu glavu,
i tura je u konjsku zobnicu, 105
pa pojaha svoga konja Alata,
pa prošeta kroz Soluna Grada:
"Ne bojte se, građani Solundžije!"
Ode pravo svojem belom dvoru,
i poziva svoju milu sestru: 110
"Čuješ li me moja mila sestro,
raspetljaj mi moje polovine,
oće Dojčin malo da s odmori!"
Pa poziva (svoju) vernu ljubu,
da rasdreši konja i da uzme glave, 115
da prikuje na Dojčinova vrata:
prvu glavu, crnog Arapina,
drugu glavu Tome pobratima,
treću glavu Pavla pobratima.
Lego Dojčin bolan da odmara, 120
i zapeva pesmu starovremsku:
"Nije (junak) Dojčin još umreo,
neće Solun da bude pod Arape!"
To izusti i dušicu pusti!
