Boigić Alija
Bolan leži Boigić Alija,
Bolan leži devet godin' dana,
nit umire, ni mu bolje biva;
dolazi mu ona stara majka,
ona pita svog sina Aliju: 5
„Da l' si, sine, meni sagrešio?
Da li si ti moste rasturio?
Da li si ti crkve rasturio?
Ili si pak džamije psovao?
Te no ležiš devet godin' dana, 10
nit umireš niti bolje bivaš?"
Njoj govori Boigić Alija:
„Nisam, majko, tebi sagrešio,
niti sam pak moste rasturio,
niti sam pak crkve srušivao, 15
niti sam pak džamije psovao.
No k'd bejah u mladome dobu,
sabrao sam trideset drugara —
ko bez tajke, a koji bez majke,
ko bez tora, a ko bez obora. 20
S njima pođoh u Staru planinu,
pa ufatih te carske putove,
te ja tepam one ćiradžije,
te uzimam konje i tovare,
i ja tepam one bezrđane 25
te uzimam te žute dukate.
Kad se vratih natrag u planinu,
ja ne nađoh ni soli ni hleba
pak ja iosla' dva vredna drugara,
ja ih posla’ u oelo Jalovo, 30
da potraže malo so' i leba.
K'd su otišli u selo Jalovo,
njima bilo dana Veligdana,
pak se zbrali pred bijelu crkvu
te igraju na tri mesta ljudi: 35
prvo mesto mlada momčadija,
drugo mesto te mlade devojke,
treće mesto ona luda deca.
Momčadija vrlo đavolasta,
drugovi mi k sebi domamiše, 40
te im ruse glave odsekoše.
Ja ih čekah da mi oni doću,
al' k’d videh da ih jošte nema,
ja se digoh s ostalom družinom
da potražim moja dva drugara, 45
al’ kad dođoh u selo Jalovo,
i ja videh mladu momčadiju,
gde mećaju mesto kamen glavu,
i kad im se bliže primakosmo,
tad vidosmo naša dva drugara, 50
momčadija odsekle im glave.
K'd to videh, moja stara majko,
živo srce u mene prepuče,
pak povikah na svoju družinu:
„Sada udri, ruke vi se uzele!” 55
Al' družina u zemlju gledaju.
Kad to videh, moja stara majko,
ja izvadih moja ostra noža
te posekoh sva tri mesta ljudi.
Sal ostavi jedno ludo dete, 60
ostavi mu i oca i majku,
pa natera' i oca i majku
te zaklaše svoje ludo dete,
pa naterah te ga i odraše,
pa naterah te ga posoliše, 65
pa naterah te ga i izeše.
Posle smo se natrag povratili,
al' sretosmo do šezdeset svata;
ja povikah na svoju družinu:
„Sad udrite, ruke vi otpale!" 70
Al' družina u zemlju gledaju.
Ja izvadih opet ostra noža
te posekoh šezdeset svatova,
sal ostavih snašu i mladoženju,
pa ih vrza na carskome putu, 75
snašu vrzah dole ispod puta,
mladoženju gore više puta,
pa se vrgah gore u planinu.
Kad se vratih da ih ja pogledam,
od njih ništa nije ostanulo, 80
već na mestu gde je snaša bila
izrasla je ona bela loza,
i na lozi ono belo grožđe,
a na mestu gde ja mladoženju,
mladoženju gde sam ostavio, 85
izrasla je ona crna loza
i na lozi ono crno grožđe,
pa se loze bile sastavile.
Tad' ja priđoh onoj beloj lozi,
grožće jedoh i lozu isekoh, 90
onda prićoh onoj crnoj lozi,
grožće jedoh i lozu isekoh.
Od tada sam se, majko, razboleo,
te od tada jošte bolan ležim!"
Tad govori ona stara majka: 95
„A da bog da, moj oine Alijo!
Koliko si do sad bolovao
još toliko bolan ti da ležiš!
U kose ti zmije izvodile!
Crne oči mravi ti ispili! 100
A po snage miši ti igrali!
Pa tek onda duša ti ispala!"
Što je rekla, ona stara majka,
što je rekla, tako mu se steklo.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
