Pošetala sveta majka,
Pošetala k sinu svome,
Kad Isusa nalazila,
Majka sinku govorila:
„O Isuse, slatki sine! 5
„Rišćani te vjerno mole,
„Da im gr'jehe sve oprostiš.“
Tada Isus majci reče:
„Prođi mi se, majko moja!
„Kako ću im ja prostiti, 10
„Kad' su gori no žuđeli:
„Žuđeli me propinjahu,
„Al' se krivo ne kunjahu,
„Ni mojima ranam' ljutim',
„Ni ranama ni mukama, 15
„Rišćani se krivo kunu:
„Kad se oni dušam' kunu,
„Oni mene trnjem bodu;
„Kad se, majko, ranam' kunu,
„Ranu moju povređuju; 20
„A kada se mukam' kunu,
„Muku moju pozleđuju.
„Ako majko ne vjeruješ,
„Zaviri mi koljenica
„I podigni čistu svilu, 25
„Pak ćeš viđet' rane moje.“
Kada majka rane viđe,
Grozne suze proplakala,
Svome sinu govorila:
„Stani, sine, željo moja! 30
„ĆKelitebe majka tvoja.“
Pa mu rane celivala,
Suzama ih umivala,
Čistom svilom otirala.
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 327-328.
