Bodin/79
| ←Petnajesti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić ŠESTNAJESTI PRIZOR |
Sedamnajesti prizor→ |
ŠESTNAJESTI PRIZOR
KRALjICA JULIJA (razstrojena):
Muž moj gde je? Deca moja gde su?
Kralju! Kralju! Branislave sine!
Gradislave! Odzov’te se majci!
(Opazi Jakintu i Teodoru.)
Ko ste da ste molim vam se lepo,
Kažite mi...
TEODORA (joj se okrene.)
KRALjICA:
Hu! (Trgne se natrag.)
JAKINTA (osvrne se kraljici.)
KRALjICA:
Ha! Ti si kćeri!
Hvala Bogu, kad baš tebe nađoh!
Moga muža vajni zarobiše,
Kaži meni gde ga mogu naći!
Moja deca ovamo dođoše
Ne daj da im ko što zla učini!
JAKINTA (potrešena okrene glavu od kraljice.)
KRALjICA (užasnuta):
Bože blagi! Kako ti izgledaš!
Gde je muž moj! Gde su deca moja!
JAKINTA (stupi jednim korakom dalje.)
TEODORA:
Od mene se stresaš i uklanjaš,
A od one pomoći se nadaš!
Slepa ženo, glavo bez pameti,
Ta ti nemaš srdca u prsima!
Kad ti sada jasno ne govori
Nikada ga nisi ni imala!
KRALjICA:
Sestro, sestro! i jošt sita nisi!
Eto ti se kletva izpunila,
Sunovrat sam sa prestola pala
A ti zlobu jošt jednako teraš,
I nesrećnoj rugaš se rođaki!
TEODORA:
Nas dve danas na čisto smo došle.
Međ nama je sada sve u redu.
I zato ti evo pružam ruku.
Hodi, ja ću k mužu te odvesti:
Ona tamo to ti učinit' neće!
(Pruža joj ruku da je vodi.)
KRALjICA (natrag ustupa.)
TEODORA:
Nećeš sa mnom? A ti idi sama!
Eno kralja! (uzpravi se velpčanstveno i pruži
ruku k nosilima.)
KRALjICA (pogledi tamo):
Na nosilah! (poleti tamo):
Mrtav!
(Padne na kralja.)
|