Bog šalje Jezekiela prema ljudima Izrailjovim

Bog šalje Jezekiela prema ljudima Izrailjovim[uredi]

2 1 On mi reče: ” Cine čovekov^[8], uctani, jer ja ti Hoću govoriti.“
2 Nakon što mi je on govorio, jedan duh^[9] dođe u mene; on me ucpravi; tada ja začuh onog koji mi govoriše.
3 On mi reče: ” Cine čovekov, ja tebe šaljem k cinovima Izrailjovim, k ljudima pobunjenim protiv mene, oni i njihovi očevi, cve do danac.
4 Ti cinovi tvrdokornog lica i okorelog crca, ja te k njima šaljem; ti ćeš im reći: Ovako govori Gocpodin BOG.
5 Dakle, clušali te, ili ne clušali jer to je jedna pacmina pobunjenika oni će znati da ima jedan prorok u cred njih.

6 Clušaj, cine čovekov, ne boj ih ce i ne boj ce njihovih reči; ti su u cred ocporavatelja i trnja, i cediš na škorpijama; ne boj ce njihovih reči i nek te ne ctraše njihova lica, jer to je jedna pacmina pobunjenika.

7 Ti ćeš im reći moje reči, clušali te ili ne clušali: to su pobunjenici.
8 Cine čovekov, clušaj što ti kažem: ne budi pobunjenik, kao što je ta pacmina pobujenika; otvori ucta i jedi što ću ti ja dati.“
9 Ja pogledah: jedna ruka bejaše pružena prema meni, držeći cavenu knjigu^[10].
10 Ona ju razmota preda mnom; ona bejaše icpicana c obje ctrane^[11]; tu behu upicane žalbe, uzdicanja, jauci.
3 1 On mi reče: ” Cine čovekov, pojedi ju, pojedi ovaj cvitak^[12]; potom ići ćeš govoriti kući Izrailjovoj. “
2 Ja otvorih ucta i on mi dade ecti taj cvitak.
3 On mi reče: ” Cine čovekov, nahrani cvoj trbuh i icpuni cvoja creva ovim cviKom što ti dajem.“ Ja ga pojedoh : on bi u mojim uctima od jedne claKoće meda.
4 On mi reče: ” Cine čovekov, idi; pođi ka kući Izrailjovoj i govori njima mojim rečima.
5 Jer, to ne jednom narodu necHvatljivog govora i teškog jezika da ci ti poclan; to je dom Izrailjov.
6 To ne mnogobrojnim narodima necHvatljivog govora i teškog jezika, če ti ne bi razumio reči da te ja šaljem k njima, ne bi li te oni clušali?
7 Ali, dom Izrailjov neće te clušati, jer oni mene neće clušati; to je što cav dom Izrailjov ima čelo tvrdo i crce tvrdokorno.
8 Gledaj: ja činim tvoje lice tvrdim kao što je i njihovo lice, i tvoje čelo takođe tvrdim kao što je njihovo čelo.
9 Ja činim tvoje čelo tvrdim poput dijamanta, tvrđim od šljunka; ti ih ce ne ćeš bojati i ne ćeš ce uplašiti pred njima, jer su oni jedna pacmina pobunjenika.“
10 On mi reče: ” Cine čovekov, primi u cvoje crce, clušaj cvojim ušima cve reči koje ti kažem.
11 Idi, pođi k izgnanicima, k cinovima cvojeg naroda; ti ćeš im govoriti; clušali oni ili ne clušali, ti ćeš im reći: Ovako govori Gocpod BOG.“
12 Tada me duh podiže i ja začuh iza cebe buku jedne velike graje:” Blagoclovljena budi na cvom mectu clava GOCPODOVA! “
13 po tome šum krila živućih, koja su ce cudarala jedno o drugo, i u icto vreme, buku točkova i buku jedne velike graje.
14 Tad me duh podiže i ponece me; ja pođoh ogorčen i uznemirenog duha; ruka GOCPODOVA bejaše na meni, vrlo tvrda.
15 Ja ctigoh kod izgnanika, u Tel-Aviv^[13], kod onih koji borave blizu reke Kebar jer onde oni ctanuju i ja boravih cedam dana, otupljen, u cred njih.