Bog nikom dužan ne ostaje (Branko Mušicki)

Hrani majka devet milih sina
U zlo doba, u godinu gladnu,
Kad je bila skupocena hrana:
Oka brašna četiri dinara,
I osam je iženila majka
Sve s preslice i s desnice ruke.
Kad je stala najmlađeg ženiti,
Najmlađega, sina najmilija,
Oni njojzi po tiho besede:
„Uzmi, majko, štaku i navlaku,
„Pa hajd' idi u goru zelenu,
„Da bi li te izelo zverinje.
„Doći će nam novi prijatelji,
„Ne mogu te od gadi gledati,
„Što si tako stara i nejaka.“
Kad je majka saslušala reči,
A uzima štaku i navlaku,
Ona ode u goru zelenu.
Susreo je sveti Nikolaja,
Božiju joj pomoć nazivao:
„Božja pomoć, starino nejaka,
„Koja ti je golema nevolja,
„Te ti ideš u goru zelenu?"
Al' govori starina nejaka:
„Gospodaru, ne znana delijo,
„Imala sam devet milih sina,
„I svih sam ih devet othranila
„Othranila u godinu gladnu
„Sve s preslice i s desnice ruke,
„I osam ih oženila majka,
„A sad ženim sina najmlađega,
„Najmlađega, sina najmilijeg,
„Oni mene po tiho posede:
„„Uzmi majko štaku i navlaku,
„„Pa hajd' idi u goru zelenu,
„„Da bi li te pojelo zverinje.
„„Doći će nam novi prijatelji,
„„Ne mogu te od gadi gledati,
„„Što si tako stara i nejaka.""
Al besedi sveti Nikolaja:
„Oj boga ti, starino nejaka,
„Ti hajd' idi tvome belom dvoru:
„Što su bili devet milih sina,
„To ćeš naći devet kamenova,
„A što su ti devet milih snaha,
„To ćeš naći devet mramorova,
„A što su ti devet unučadi,
„To ćeš naći devet zmijičadi."

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 75-76.