Bogdana devojka
Bogdan prosi Bogdanu devojku.
On gu prosi — ona se podnosi;
prsten dava — ona šegu bije.
To ne sluša Bogdan mladoženja,
pa nabere kićeni svatovi, 5
pravo ide Bogdani u dvori.
Upazi ga Bogdanina majka:
„Čuješ mene, Bogdano devojko,
te gi idu kiteni svatovi,
sve svatovi ko beli barjaci, 10
mladoženja kao crni gavran.“
Progovara Bogdana devojka:
„Čuješ mene, majko ostarela,
ja ću legnem na ravni dvorovi,
ti me pokri sa beli pokrovi, 15
pa izvikni što god ti možeš:
tugo bože, u boga se čulo
sinoć Magda živa zdrava beše,
a u jutro mrtva osamnula.“
To začuše kiteni svatovi. 20
Al’govori Bogdan mladoženja:
„Ajde, ajde, kiteni svatovi,
to je neka velika prevara.“
Kad su došli Bogdanini dvori
progovara Bogdan mladoženja: 25
„Oprostite, kume i starojko,
ću da brkam Magde po pazuke.“
Pa voj pušti zmiju troglavkinju,
pa voj pušti vodu ledenicu,
pa voj brknu redom po pazuke. 30
Mirno Magda ko da je umrela.
Otidoše kiteni svatovi.
Progovara Bogdana devojka:
„Čuješ mene, majke ostarela,
kad mi pušti zmiju troglavkinju — 35
tada, majke, ništa ne oseti;
kad mi pušti vodu ledenicu —
i tad, majke, ništa ne oseti;
kad mi brknu rukom po pazuke —
jošte malo pa da se nasmejem.“ 40
