Blago cara Radovana: O ljubavi (Glava 12)

Ima žena koje u čoveku vole samo čoveka, a druge u čoveku vole samo ljubav; međutim ima ih koje vole i samo uspeh. Žena koja u čoveku voli samo njegovu ličnost, ostaje očajno vezana za njega. Ovo su najčešće velike mučenice ljubavi. Međutim, za žene koje u čoveku vole samo ljubav, i to kao intrigu i strast, čovekova ličnost je sporedna, a ljubav prema njemu lako zamenljiva ljubavlju prema drugom čoveku. Ali je i neosporno, da je žena koja u čoveku traži samo svoj uspeh, od svih najopasnija, jer je sebična i proždrljiva, zaboravlja-jući samo svoju sujetu i maštu; ona sve pred sobom gazi, i ni-šta ozbiljno ne uzima. Ovo je zao paun, opasan za lude od srca, bez porodice i bez morala, egoist, koja sve vidi kroz se-be i za sebe. Nema vremena da opazi da li ste obučeni u belo ili crno, a ulovi svaku reči i aluziju ako se odnosi na njenu ličnost. Gledajući u vaše oči, ona ogleda sebe: naročito, ne tumači vas, niti vas prosuđuje. Voleće i čoveka nižeg od vas, ako se pokaže pred svetom kao njen obožavalac veći nego što ste vi. Žena koja voli uspehe, ne voli ljubav, jer je ljubav okiva i zarobljuje; ali i obratno: žena koja voli lju-bav, ne voli uspehe, jer joj te male sreće smetaju višim srećama. Samo žena koja voli čoveka u čoveku, useli se cela u njegovu ličnost, kao vojska u neku tvrđavu. Ovo je Andromaha, koja smatra ljubav i dužnost za jedno isto. To su žene s puno majčine nege i sestrinske nežnosti, najređi prijatelji čovekovi, žene arhanđeli. Vrlo je retka ljubav dužnost, ona izgleda čak paradoks. Kornej je od te ljubavi pravio velike tragedije. Ona odista postoji, ali ne u velikom društvu, u kojem je puno iskušenja i zamki. Najpoštenija žena misli da je žrtva ako je poštena. Moralan muž se zaljubio u svoje poštenje, a žena u svoje mučeništvo, i to je onda ostrvo sunca u okeanu mraka. - Prva žena je bila bludnica, kao što je prvi čovek bio razbojnik. Žena u iskonsko doba je išla za čovekom iz šume u šumu, a danas ide za njim iz salona u salon, kao što je i čovek nekad čekao iza stene drugog čoveka da ga ubije, a danas ga čeka u banci ili u politici, da ga prevari. - Prvi znak ljubavi jedne žene, to je kad želi da se osami i izdvoji od sveta. Žena koja odmah ne napusti svoje dotadašnje navike, vara i sebe i čoveka o svojoj ljubavi. Jedan dokaz ženine ljubavi, to je kult svakog vašeg momenta, svake vaše navike, svakog vašeg pred-meta. Istinski zaljubljena žena postaje fetišisg. Ona, kao svraka, čuva sve što je čovek imao u rukama: njegov cvetić, sliku, olovku, dugme, cigaretu, neupaljenu ili upola ispušenu. Ona u svemu vidi njega, i sve pobožno prinosi k usnama. Ovo su žene koje o ljubavi više sanjaju nego misle, ali se ovo događa i najdubljim ženama kad odista duboko zavole. I čovek tako isto čuva ženine čiode, pantljike, sličice, ukosnice. Čedni i čisti u svojoj ljubavi, postaju tako fetišisti, koji izgledaju jedini zaljubljenici na svetu. Kult svih malih momenata i stvarčica, to je ljubav naivna i nevina. To je Eros slikan kao dete. To je velika stvar rečena malim jezikom. U ljubavi je žena uvek dete ili divljak; a kao dete i di-vljak, ni ona nema pamćenje za svoje emocije. Ona je u stanju da bude najravnodušnija prema čoveku kojeg je nekad bezumno volela, i čak da se s njim dalje ophodi bez ikakve veze s njenom prošlošću. I da mirno sve poreče, i da hladno sve unizi. Prošlost za ženu ne postoji. Pazite dobro kako žena ponekad govori pred novim čovekom o svojoj prošlosti s ponižavanjem; i kako o svom bivšem ljubavniku iz prošlo-sti govori bez srdžbe i bez žaljenja; i bez potrebe da se ičeg seća. 0 nečem što je pre nazivala svetinjom, i ključem svoje sudbine, ona može da govori i u sasvim profanom momentu. Žena ne priznaje prošlost, a još je manje žali; ona grabi od svakog momenta sve što može ugrabiti. Ali ako ne misli na prošlost, ne misli ni na budućnost: žena živi samo i potpuno u sadašnjici. Dok žena voli, ona ne zna za druge opasnosti nego da bude napuštena ali i prvi znak da prestaje voleti jedna ljubavnica, to je kad dobije strah od javnosti. Izgubljena hrabrost, to je već izgubljena ljubav. - Ako vas žena napušta prva, to nije što je uvređena vašim rečima ili delom, nego što je posredi drugi čovek. Retko se koja žena, i posle najveće poruge, odvoji od čoveka dok se prethodno nije najpre pobrinula da ne ostane sama. Najsvirepije osećanje ženino jeste osećanje usamljenosti. Čim ljubav počinje da pričinjava bol, ona od dobrotvora postaje krvnik. Nesrećna je ljubav razdvojenih ljubavnika, jer ništa ne daje, a sve oduzima. Opasna je ljubav kad čovek ne razume ni ženine reči, ni njena fakta, jer je tu posredi ženina bolest. Ljubavni metafizičar se izgubi u ovim kliničkim slučajevima, i postaje mistik koji ne veruje svojim očima. Žene su češće bolesne nego rđave; niko ne zna koliko su one često neodgovorne za mnoga zla koja čine. Zato ili ljubite slepo, ili bežite od žena. Homer je slavio junaka Eneju koji je umeo da beži. Žena oprašta čoveku sve pogreške prema njoj, ali ne oprašta ni najbolju stvar učinjenu zbog druge žene. Čovekov se ceo karakter poznaje po njegovom odnosu prema novcu i ženidbi. Kroz ženu možete da često upoznate do kraja i muža. Ne treba verovati kad se tuže jedno na drugo, jer su se oni skoro uvek tražili i uvek našli; retko kad da nisu muž i žena slični po bitnoj crti svoje dobrote ili zloće, ili po zajedničkoj strasti za novac, ili kao žrtve jedne iste sujete. Čak kad je žena najvećma zaljubljena u ljubavnika, ipak je vezana za muža, većma nego što može i sama da veruje. Bolje je verovati u svašta nego ne verovati ni u šta. Tako ni čovekova sumnja u ženu ne vodi ničem. Žena, odisga, nije moralno niža od čoveka, nego samo moralno drukčija. Najopasnije je hvatati ženu u laži. Posle prve takve scene, ona se toliko uzme na um da vi ubuduće nećete moći lako razaznati njenu laž, od njene istine. Kao što gusenice imaju boju lisga na kojem leže, ili kao što polip dobije boju predmeta za koji se uhvati, i žena tad dadne sebi izgled kakav joj treba. Čovek može samo jednom uhvatiti ženu u laži; ali posle toga ona postane toliko oprezna, da se zatim napravi gospodarem i sebe i onog koji je lovi u lažima. Njena nova laž je posle takvog slučaja uvek suptilnija od čovekovog sgarog iskustva. Vi ćete ženu samo uhvatiti kako laže, ali će ona vas uhvatiti u sredstvima kojim se ovde služite; a to je mnogo dublje. Zato ko hoće da upozna ženu, treba da je pre svega pusgi da se pokazuje kakva jeste, i da veruje da je ne žbirite, i najzad, da ne sumnja nikad kako vam je milija ona nego istina o njoj. Ženu nije moguće meriti prema jednom principu, nego samo prema drugim ženama. Žena je goli instinkt, a tu sva merila razuma unapred propadaju. Međutim, žena ipak nije lišena snage da postane često i uzvišenom i velikom; ali kad je god postala i uzvišenom i velikom, to je uvek bilo što je jurila za svojim prohtevima više nego za ičijim principima. Žena je istinitija prema sebi nego čovek, jer čovek ide za onim što je naučio, a žena ide za onim što oseća. Čovek uvek uradi što mora, a žena uvek uradi što hoće. Za sve lepote na svetu, i božanske i umetničke, čovek ima ushićenje koje se pretvara u religiozno osećanje. Jedino naše osećanje za žensku lepotu se pretvara samo u duhovni nered i fizičko stradanje. Zbog ovog se ide u prestup i zločin, pošto u takvom duhovnom stanju kradu i ljudi koji nikad nisu krali, i ubijaju i oni koji nisu rođeni zločinci. -Ima ženskih lepota koje gledamo, a ima ih koje udišemo. Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crni sotona. Prema tome, žena izgleda ili našom velikom srećom ili velikom bedom; zavisi od ogledala u koje smo je uhvatili. Neosporno, žena ima u sebi jedno morbidno osećanje, koje je delimično ludilo: žena uvek mora da ima nekog koga će mučiti, bilo muža ili ljubavnika. To mučenje je mnogo puta žestoko, a mnogo puta u sitnim merama; žena nas muči onda kad voli i onda kad ne voli. Zbog toga kad je žena i najvećma napadnuta, čak i nepravedno, ona neće da razuverava dokazima nego samo maglovitim rečima. Ona iskreno veruje daje čovek voli samo onda kad zbog nje pati, i kad u nju stalno sumnja. Za nju spokojan čovek izgleda ravnodušan i leden.