Blago cara Radovana: O mladosti i starosti (Glava 7)

Pesnici su naročito bili očajnici u starosti. To je zato što su pesnici večito zaljubljeni, i što njihova ljubav ne prestaje ni u starosti. Žene su u životu pesnikovom stavljene u središte svih sreća i nesreća; ili, bolje reći, ljubav stoji-u pesnikovoj sudbini kao izvor svih veličina i svih katastrofa. A sa starošću propada i ljubav; niti više volimo, niti nas više vole. Međutim, samo potreba za ljubavlju ostaje isto onako moćna kao i uvek pre; čak su možda ljubav i novac dve magije koje nikog ne napuste do kraja života. - Pesnik uvek većma želi da ga žene vole, nego da ga ljudi obožavaju. Ako je koji pesnik bio odveć lakom na slavu među ljudima, to odista nije bio veliki pesnšs, ni uopšte pravi pesnik. A koji čovek nije ludovao za ženama, nije izvesno ni mudrovao među ljudima. Lamartin, inače toliko uvek umeren u ljubavi, osećao se bedan kad nije više dejstvovao na žene, čak ni svojim duhom koji mu je, međutim, bio ostao mlad do kraja života, Stoga se jadao što nije imao sreću da umre na vreme. A na vreme, to je ovde značilo umreti kad se mre u zagrljaju zaljubljene žene. Drugi veliki pisac, Stendal, koji ni u mladosti nije bio voljen zbog svog velikog trbuha i svojih kratkih nogu, imao je pravi užas od starosti. Jednog dana, gledajući u Rimu zalazak sunca sa stepenica Sv. Petra-in-Montorio, najednom se setio da je ušao u pedesetu godinu, i tad je osetio bol kao da ga je pogodila neka velika nesreća. Pesnici su u starosti žalili ljubav većma nego i kraljevi; jer žene bar nisu nikad i ničim pokazivale starim kraljevima da su kao starci manje ljubljeni nego njihovi najmlađi dvorani. Uostalom, kod izvesnih kraljeva su bile njihove ljubavi većma lične sujete nego istinska obožavanja za žene. Oni su uvek najvećma obožavali sami sebe, a izvesno najmanje ženine ljubavi ili ženske superiornosti. Najveći ljubavnik među kraljevima je bio Luj XIV, a svako zna kako su bedno završile sve njegove ljubavnice. On je plakao u mladosti iz ljubavi za suludu Mariju Mančini, ali nije plakao u starosti iz ljubavi za pobožnu gospođu de Mentnon. Ovaj kralj je i sam u svojim memoarima govorio da, kao želi izbeći neprilike što dolaze od ljubavi, treba da naročito pazi na dve stvari: prvo da žrtvuje ljubavi samo onoliko vremena koliko mu ostane od njegovih ozbiljnih poslova, a drugo, da dajući ženi svoje srce, nikad joj ne dadne i svoju pamet. Izvesno, ovaj kralj, veliki ljubitelj pesnikv, nije ovde mislio na pesnike nego na kraljeve. Pesnik stvara samo u ljubavi, i samo kad izgubi pamet nađe velike puteve strasti i sna, iz kojih u njega sve potiče. Najveći nesrećnici u starosti, to su nekadašnji Don Žuani. Ima ljudi koji od žene naprave centralni problem života, a to onda postane strašću koja se izmetne u zanimanje i zadatak. Trčati za ženama uzima vreme, izmori misao, izlomi noge; a pisati pisma i odgovarati, očekivati sastanke i tamo odlaziti, to je cela jedna krupna i zamršena administracija, koja često prevaziđe snagu*izvesnih ljudi. Ima nesrećnikv koji su takav posao shvatili ozbiljnije i brižljivije nego što svoju dužnost shvati činovnik, sveštenž i vojnik. Imaju razne periode ove ljubavne manije, prema raznim dobima života: do dvadesete godine, idealizam za žene; od dvadesete do tridesete, samo strast; od tridesete do četrdesete, duhovna i fizička navika; od četrdesete do pedesete, sujeta i samoljublje; a od pedeset do šezdesete, manija i opsesija. Ako se Don Žuan nije požurio da zbrine starost, ostavivši ženu pre nego što ona napusti njega, onda je njegova tragedija kobnija od svih drugih.