Bik i jelen
| ←Orlić i sova | Bik i jelen Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Magarac i Ezop→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Ovi dva pasahu na jednoj livadi. Bik počne, jednom, jelenu govoriti: „Znaš li što je? Rogove obojica imamo zdrave, 'ajde da se dogovorimo: ako po nesreći udari na nas lav ili medved, da se ne odustajemo, nego da se zajedno branimo.“ Jelen mu na to ovako odgovori: „Da ti pravo kažem — što je fajda lagati! — kakvi su god moji rogovi, opet' se ja većma u moje noge mogu pouzdati, jer dobro znam d uteći mogu; a od protivstajanja i bitve ne znam šta se može slučiti. Zato ti pre kažem da se u mene ne uzdaš.”
Sovjetuje nas ova basna da ne ištemo pomoći od onoga ko je nije kadar dati. Bik ovde greši protiv politike, hoteći da učini sojuz sa jelenom, koji je dobro za strašiva poznat. Jelen pak uči nas dvema lepim veštma: prvo, čistoserdečnosti, ispovedajući uprav to što jest, niti laskajući biku s sujetnom nadeždom; ftoro, uči nas predostrožnosti, da vsegda ona sredstva u nuždi izbiramo koja su nam izvesnija i bezbednija. Gdi vidimo i poznajemo da nismo nipošto kadri protivstati, a možemo se ukloniti i spasti, tu nije nimalo potreba dvoumiti da poslednje valja izabrati. Iskustvo dobra oficira sostoji se koliko da zna gdi i kako valja na neprijatelja udariti i pobediti ga, toliko gdi je potreba razumno ukloniti se i izbegnuti.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|